Samo moj idiot (Završena)

92. deo

Budi me kucanje na vratima. Brzo ustanem onako uspavana. Šta se desilo? Pogledam u Chris-a, koji je uveliko spavao. Obučem se i otvorim vrata. Ispred njih se nalazila čistačica, koja je ubrzo i otišla. Vratim se u krevet i krenem lagano da golicam Chris-a. Okrene se na drugu stranu i gurne me rukom.

"Ajde ustaj" kažem smoreno.

"Neću" doda tiho.

"Molim te"kažem tiho i nekako tužno, na sta bi se okrenuo i zagrlio me.

"Ne možeš ti bez mene" kaže.

"Ne mogu" poljubim ga u obraz i ustanem sa kreveta.

"Uuf, moramo na posao" kaže veoma smoreno.

"Drago mi je da si skontao, hajde oblači se" kažem češljajući svoj udugu i braon kosu.

Kada se obuče, izadjemo iz hotela i krenemo prema firmi. Bilo je sasvim normalna vožnja, dok me Sofia nije pozvala.

*Razgovor*

"Eej, jesi dobro" upitam je zabrinuto.

"Ariel..." odgovorila je uplakano.

"Sofia! Zašto plačeš!" uzviknem.

"Molim te dodji kući" krene da plače na sav glas.

"Evo stižem" prekinem poziv i vratim telefon u torbicu.

*Kraj razgovora*

"Chris, možeš da me odbaciš do kuće, Sofia plače, ne znam šta joj je" kažem zabrinuto.

"Naravno" okrene se i krene prema našem stanu.

Svo vreme sam razmišljala pta bi moglo da bude, ali kod Sofie je sve moguće bukvalno. Svo vreme sam razmišljala, no ništa mi nije padalo napamet. Samo da nije nešto opasno i ozbiljno. Ako me bude zajebavala, ubiću je. Ne želim da bude nešto za zajebanciju, jer se stvarno brinem.