Samo moj idiot (Završena)

8. deo

Prekrstim ruke, te ga pogledam u oči. Vratim pogled napred i snažno uzdahnem.

"Možeš li mi bar reći ksko se zoveš?" upita me.

"Ariel" "Aha... Šta ti je? Zašto se toliko stidiš?"

"Ne stidim se nego..."

"Slobodno mi reci, nemoj da se stidiš"

"Vidiš, nije sve tako bajno. Ako nas vide bi..." prekine me glasan smeh odpozadi.

"Dečko bolje ti je dodji kod nas, nego da se zaraziš pored nje, hahahaha"

Ispustim suzu i odma je obrišem. Nemanja iliti novi učenik me okrene prema njemu i podigne mi glavu.

"O čemu oni pričaju"

"Samo idi molim te, ali sve što ti kažu je laž" kažem i potrčim napred.

Sve moraju da upropaste, sve. Zaplačem i udjem u toalet.

*Nemanja Pov*

"Čemu to druže?" pridjem mu laganim koracima.

"Gde si nju našao? Škola puna bruka riba, ti izabrao nju" doda.

*2 dana kasnije*

*Ariel Pov*

Budim se. Protrljam oči, te otvorim polomljen prozor. Danas je stvarno prelep dan. Stanem i  duboko uzdahnem svež vazduh. Uživajući u toploti dana, škripanje vrats me probudi iz mašte.

"Uzmi svoje pare iz šteka i umi mi pivo. Požuri" doda u alkohonom stanju.

Izgleda jako umorno i nekako slomljeno. Videlo se to u očima. Obučem se u 2 minuta, te istrčim iz stana. Brzim korakom sam odšetala do obližnje prodavnice.

"Dobar dan" kažem.

"Dobar dan, kćeri. Opet uzimaš pivo. Zar nisi još mlada za toliku količinu piva?" kaže bakica uzimajući sveže zelene jabuke.

"Nije za mene, već za oca" odgovorim i uzmem flašu iz frižidera.

Zaobidjem korpe sa voćem i udarim u nekog zbog čega mi ispadne flaša i pukne. Brzo zažmurim i obrišem ruke o šorc. Brzo obrišem oči pogledam iznad sebe.

"ćao" kažem vrlo tiho.

Da, to je bio Nemanja. Uzmem i pokupam da mu sklonim mrlju sa majice, ali još više je uprljam. Dok sam se tresla zbog nezgode, on se samo smejao i gledao me kako paničim.

"Ubiće me otac" kažem tiho tako da me i nečuje.

"Molim?"

"Ništa, ništa"

"Šta si to uradila!" kaže gazda male prodavnice.

Brzo mi pridje i šutne me u koleno na šta padnem na beton.