Samo moj idiot (Završena)

10. deo

Budim se u školskoj ambulanti. Oko mene su bili Sofia, Nemanja i Chris. Zašto je odjednom krenuo da se brine o meni? Krišom sam ga posmatrala, dok me nije pogledao i prišao mi.

"Hajde ustaj" rekao je Chris.

"Neću" kažem brzo i okrenem se prema zidu.

"Ostavi je Chris" doda Nemanja i ustane.

"Alo, ajde izadjite" doda Chris.

"Ja ti neću dozvoliti da budeš sam sa njom" odgovori Sofia i sedne na krevet.

Polako ustanem i izadjem iz ambulante. Uzmem ranac iz ormarića, te se polako zaputim ka stanu. Uzdahnuvši, sklonim pramen kose i savijem glavu, no začujem neki glas kako me doziva. Jako mi je poznat.

"Ariel!" vikne prelepa gospodja iza mene.

Okrenem se i odjednom... Počnem naglo da plačem.

"MAMA!" razredem se i krenem da trčim prema njoj.

Već veoma uplakana skočim na nju i snažno je zagrlim, tako da je više nikad ne pustim.

Da to je ona, taj miris i sve. Obe smo plakale, dok se Nick nije pojavio i ostao ukopan u zemlju.

"Dodji Nick" rekla je veoma uplakano.

"Zar ti... Zar ti nisi... Nisi..." kažem jedva od suza.

"Ne, ne Ariel. Ne ne i ne. Kasnije ću vam sve objasniti, sada idemo kući? Gde vam je otac?" upita.

"Bolje da ne znaš u kom paklu smo živeli 8 godina" kažem i krenem prema stanu.

"Stani, prvo moramo kod lekara, jer vidim da nisi baš najbolje" kaže.

"Ne, ne, super sam. Sve je prošlo odkako sam te videla"

"Dobro onda, hajde idemo po oca" kaže.

"Ne!" viknemo Nick i ja u isto vreme, te majka poskoči.

"Zašto?" traži odgovor.

"Zato što sam još pre 8 godina odlučila da ga ne smatram ocem"

Vezala je kosu, te me uhvatila za ruku. Koračali smo sve do stana, gde se čuo otac veoma besan. Zatvorila sam oči i savila glavu. Polako smo ušli u stan i zatekli oca kako baca flašu o pod.

"Smiri živce" doda.

"Maria?!" kaže šokirano.

"Deco, spakujte stvari. Idemo"

Odkoračam do sobe i polako spakujem stvari u jednu vrlo malu torbu. Pogledala sam u Nick-a koji je na sebi imao veoma velik osmeh.