12.deo

263 51 6
                                    

*2 dana kasnije*

Sedeći na drvetu i vežbajući svoje moći, ispod sebe primetim gomilu policajaca. Nisam ih ni primetila. Brzo učinim da budem nevidljiva, no se spustim do drveta i krenem da ih prisluškujem.

Xx"Pre 2-3 dana su ovde bili dečko i devojka. Nešto su radili... Nismo mogli da objasnimo, ali u ovo je nešto čudno umešano"
Xx2"Šta ste tačno videli?"
Xx"Izgledalo je kao da devojka vežba"
Xx2"Izvinite, ali u čemu je pogrešno vežbanje?"
Xx"Nije obično vežbanje... U njenim rukama su se nalazile plave kugle, koje bi bacila o drvo"
Xx2"Dobro..."
Xx"Ljudi, nisam lud, devojka je bila natprirodna!"
Xx2"Da li imate neke dokaze za to?"
Xx"Imam jedino ovo drvo, koje je uništeno"
Xx2"Dobro... Moje kolege će vas odvesti kući, a mi ćemo sada ispitati situaciju"
Xx"Važi... Samo ih nadjite i privedite, jer nam takvi ljudi ne trebaju ovde"
Xx2"Naravno gospodine"

Slušajući njihov razgovor, shvatim da nas je taj čovek uhvatio kako vežbam iz park-a. Znala sam da će ovo da se desi. Nadam se da će sve biti u redu i da me neće otkriti.

Nakon što se vratim na drvo, na zemlju se spustila tama. Čim sam se popela, smestila sam se i nastavila sa vežbanjem.

Ja"Ne mogu više!" Snažno uzdahem, no ruke stavim na glavu.

Svo vreme sam razmišljala o Ali-ju. Non stop mi je na pameti i gubim razum zbog njega. Ne želim opet da se zaljubim u njega, jer to neće biti dobro po moje zdravlje... Kada je on u pitanju, previše se nerviram, jer mi jebeno previše nedostaje. Nedostaju mi oni trenuci kada mi je hladno da me zagrli, a ja da se čudim zašto je toliko topao, ne znajući da je vukodlak hahaha.

Svaki trenutak je bio predivan, ali neke stvari i bolje da se nisu desile...

Drugačija ✓Where stories live. Discover now