Drugačija ✓

37.deo

Ja"Šta želite od nas?! Šta smo vam mi skrivili!"
Xx"Tu smo samo da damo upozorenje"
A"O kakvom upozorenju ti pričaš?"
Xx"I sami znate o čemu pričam"

Nasmeši se i odjednom nestane iz mojih ruku. Uplakano krenem da trčim prema šumi, no zajedno sa mnom i Ali i Milan. Nisam mogla da verujem šta mi rade...

Ja"Melani! Melani, gde si!"

Tražili smo je po celoj šumi, ali nigde joj nije bilo ni traga ni glasa. Svi su bili poprilično zabrinuti, jer nismo znali šta da očekujemo...

Tražeći je, u jednom trenutku začujem plakanje... Srce je krenulo da mi lupa 200 na sat, kao i sreća da vladala mojim telom.

Ja"Melani! Gde si srećo!"
Me"Mama" rekla je plakajući.

Prateći glas, nadjem je iza jednog drveta. Prebledela je...

A"Odakle joj ta krv na majici..."
Ja"Sada ću da vidim"

Prebacivši je na drugo rame, pomerim joj rukav i na njenoj ruci naidjem na jako uznemirujuć prizor. Na ruci je imala urezan nekakav čudan znak... Krug i unutra X.

Jako uplašena joj spustim rukav i brzo je odnesem kući.

A"Daj je kod mene"
Ja"Je l' to njihov znak?"
Mi"Definitivno jeste"
Ja"Mislim da je ovo tek početak.."

*3 dana kasnije"

Hraneći Melani, nestrpljivo sam čekala da se neko vrati kući, jer sam bila sama. Sva četvorica su otišli na posao, dok sam ja sedela sama kući sa Melani i igrala se.

Ja"Melani, hoćeš da idemo do parka?"
Me"Da!"

Rekla je glasno sa umazanim ustima od doručka. Preslatka je.. Čim je nahranim, sudove ostavim u sudoperi, no je odnesem u sobu, gde je presvučem. Obukla sam joj rozu haljinicu sa belim patikama.

Kada je očešljam i umijem, ostavim je na krevetu da sedi, dok se ja presvlačim. Gledala me je sa velikim osmehom. Uzevši crne farmerke iz ormara, otvorim deo sa majicama, gde ne primetim nijednu svoju majicu... Bila sam totalno zbunjena, jer mislim da nijedna nije na pranju.

Ja"I Melani, koju majicu sada da obučem?"
Me"Tata!"
Ja"Tatinu? Dobro si rekla. Budi tu, idem da uzmem njegovu majicu"