Drugačija ✓

19.deo

*Aurora P.O.V.*

Ja"Milan nešto krije"
A"Znam, neće da kaže"
Ja"Zašto?"
A"Ne znam, ali izgleda da je nešto ozbiljno"
Ja"Misliš?"
A"Mhm"

Ležali smo zajedno u krevetu, zagrljeni. Delili smo tugu. Oboje smo bili slomljeni, jer bi sada bili roditelji jednig malog andjela. Sada... Sada je sva sreća nestala poput dima cigarete.

Mi"Hajde ustajte. Ručak je gotov"

Brzo ustanem i protrljav krvave oči. Više sam umorna od plakanja, nego od čuvene teleportacije... Nakon što ustanem sa kreveta i namestim trenerku.   Sidjem u kuhinju, gde su se nalazili celokupna njihova družina. Znali su šta se dešava, tako da nisu ni reč progovorili. U kuhinji je vladala mrtva tišina.

L"Jedi Aurora"
Ja"Nemam apetit"
Ma(Mateja)"Barem malo"
Ja"Stvarno ne mogu..."
Mi"Svi znamo šta proživljavaš, ali moraš i nas da razumeš da se brinemo"
Ja"Milane... Kada ćeš nam reći tu tajnu?"
Mi"Uskoro, ne brini se"
Ja"Okej"

Spustim pogled u tanjir, te uzmem nekoliko zalogaja hrane. Nisam imala apetit za bilo šta. Smoreno ustanrm sa stolice, no se laganim koracima popnem na sprat i udjem u sobu, gde se bacim na krevet i u roku od par minuta zaspim.

*5 sati kasnije*

Budi me glasan smeh momaka iz zadnjeg dvorišta. Zbunjeno sednem na krevet i protrljam oči. Sidjem sa kreveta, no laganim koracima se dogegam do prozora. Otvorim isti i primetim ih kako igraju fudbal. Ali i Lazar su bili srećni, a Milan i Mateja su bili razočarani. Izgleda da su izgubili. Nasmejem se, te krenem da ih posmatram. Nakon što Ali uzme loptu, ispružim ruku i uzmem mu loptu. Za par sekundi, lopta se nalazila u mojim rukama. Sa osmehom se okrene i pogleda me u oči.

Nakon što im vratim loptu, glavu vratim unutra, te zatvorim prozor. Pošto mi je poprilično dosadno, odlučila sam da izadjem malo napolje. Pre nego što izadjem, uzmem toalet papir i obrišem krv sa nosa.