Drugačija ✓

10.deo

Kako je padao mrak, tako je bilo sve manje ljudi na ulicama. Ja bih se nalazila izmedju zgrada, družeći se sa beskućnicima, kao što sam ja. Gotivni su i nisu opasni, kao što umeju da budu.

Sedeći pored vatre, kroz 10 minuta zaspim. Nisam razmišljala niočemu. Želela sam samo da odspavam na sat vremena. Nisam spavala više od mesec dana...

*3 sata kasnije*

Ležeći na kartonu, po strani ulice, iznad moje glave osetim nečije prisustvo. Preplašeno skočim, no podignem pogled. Sve je bilo mutno ispred mene. Protrljam oči i primetim Milana ispred sebe.

Ja"Šta ćeš ti ovde?"
M(Milan)"Pravo pitanje je zašto si ti ovde"
Ja"To tebe ne zanima"
M"Pa kako si, nismo se dugo videli"
Ja"Odjebi Milane, hoću da spavam"
M"Nema spavanja, idemo na trening"
Ja"Čoveče, jesi ti oboleo? 4 ujutru je?!"
M"Pa šta? Hajde kreni"
Ja"Je ne idem nigde sa tobom"

Nervozno mi se približi, i šapne mi "I sama znaš da ako u skorije vreme ne počneš ponovo da vežbaš svoje moći da ćeš ih totalno izgubiti"

Ja"Milane, moja privatnost, moja stvar! Ja ću raditi šta ja hoću"
M"U tome je problem. Ne smeš da izgubiš... Zato što..."
Ja"Zato što?! Milane, stvarno mi se spava, ovaj razgovor nećemo završiti. Dogovoreno?"
M"Nije, kreni"

Uhvati me za lakat i povuče me van zgrada. Vukao me je, sve dok nismo stigli u šumu. Naporan je previše. Ne mogu sanjiva da vežbam svoje nove moći. Nemam snage da dišem, a kamoli da vežbam.

M"Hajde kreni nešto najlakše"
Ja"Nemam snage"
M"Imaš, hajde"
Ja"Brate, naporan si"

Ispružim ruku i u istoj vizuelno govno.

Ja"Evo, ovo si vizuelan ti"
M"Hahahah, hajde sada nešto malo teže"
Ja"Ne mogu odmah na teže moći"
M"Dobro, dobro, samo ti vežbaj"
Ja"Izvini, a zašto moram da se vratim u formu"
M"Saznaćeš uskoro... Valjda"
Ja"Dobro..."

Kako je sunce izlazilo, ja sam sve više i više napredovala. Mesto je bilo pomalo nesigurno za vežbanje, jer smo se nalazili odmah posle jednog parka, koji je uvek pun ljudi.