Drugačija ✓

52.deo

Legnuvši na krevet, iznad mene se stvori on. Teško disajući na milimetar od moje face, pokušam da ga odgurnem, ali ne želi. Kako su prolazili minuti, tako je isto čudovište sve teže i teže disalo.

Pokušam svojom telekinezom da ga odgurnem, što i uspe malo. Moje moći su delovale ovde po prvi put. Čim i on prvi shvati da moje moći deluju nad njim, snažno me uhvati za vrat, gde krene da me guši. Podignem obrve i nasmejem se, gde ga iz sve snage krenem gurati od sebe.

Samo par minuta kasnije se vratim u normalu, gde ugledam Ali-ja zatečenog bez ijedne reči. Gledajući se u oči, odjednom krenem glasno da se smejem.

A"Šta je to bilo..."
Ja"Opet me smara ono čudovište"
A"Znam.. Ali to sa rukama..."
Ja"Moje moći deluju tamo, pa..."
A"Kontam, kontam..."

*Dan kasnije*

Xx"Jako nam je drago što ste nas obišli i upozorili. Sutra ćemo biti na dogovorenoj lokaciji"
Ja"Nama je drago što ste nas uopšte primili sinoć u vašu kuću..."
Xx2"Ne trebate da nam se zahvaljujete, to je najmanje što smo mogli da uradimo"
A"Ako smo se dogovorili, možemo da krenemo na sledeću lokaciju"
Ja"Može. Vidimo se za nekoliko dana"
Xx"Vidimo se"

Mahnem im, te zajedno sa Ali-jem udjem u auto. Čim im svirnemo, okrenemo se i krenemo kod Wandersenovih. Oni su takodje poprilično ljuti na Ali-a i ostale, ali mislim da ćemo to srediti. Takodje, Ali me je opomenuo da im se ne približavam... Nije hteo da mi kaže zašto, ali sigurno je nešto čudno i opasno.

*4 sata kasnije*

Stignuvši u dvorište Wandersenovih, iste sekunde izadju napolje i zbunjeno nas pogledaju. Njihova porodica se sastojala od 3 devojke, 2 muškaraca i njihovim roditeljima. Svi su imali iste moći, za koje još uvek nisam saznala. Čim izadjem iz auta, na rukama i nogama osetim sitne udare struje.

Ja"Zašto me sve pecka po telu?" šapnem Ali-ju.
A"To je njihova moć. Struja. Mogu da te ubiju u sekundi"
Ja"Ju..."

Čim vratim pogled na njih. Osmehnem se, te zajedno sa Ali-jem krenem da im se približavam.