Drugačija ✓

34.deo

Ponovo hipnotisana pridjem prozoru. Iza sebe nisam primetila ni Ali-ja, ni Melani.. Prišavši prozoru, primetim isto čudovište kako me posmatra, ali ovog puta je sve manje...

Samo sekund posle našeg uzajamnog pogleda, iza sebe osetim Ali-ja, koji je svoje ruke stavio na moja ramena.

Ja"Ali..."
A"Šta si videla?"
Ja"Ne mogu da ti kažem..."

Sve je trajalo svega 2 minuta... Nisam bila svesna šta mi se dogadja. Ovaj put ništa nije bio san.

A"Pomeri se sa prozora, grmi previše..."
Ja"Ja... On..."
A"Šta želi od tebe?"
Ja"Moju dušu i.... Moći"
A"Dodji ovamo"

Sednuvši na fotelju, glavu naslonim na njegovo rame. Melani je ležela na krevetu i gledala crtani na telefonu... Samo par minuta kasnije, uzela sam Ali-jevu desnu ruku i uplela je sa mojom levom rukom.

Uhvaćeni za ruke, oboje smo gledali u iste i bili zabrinuti za trebutno dešavanje, jer nismo imali pojma o čemu se radi...

Na našim rukama se pojavila svetlost, takodje i Melani ljubičasta svetlost na rukama.

Ja"Zašto su Melani ruke ljubičaste?"
A"Sigurno neka povezanost sa nama.."
Ja"Verovatno..." kažem tiho.

*3 dana kasnije*

Ja"Milane, glavu ću ti odkinuti, daj mi loptu"
Mi"Daću Melani"
Ja"Stvarno si bezobrazan"

Milan i Lazar su ovo veče posvetili najvećoj žurci u gradu, koji su sami pripremili. Svi su bili prezadovoljni organizacijom, kao i atmosferom, koja je vladala. Ja sam igrala odbojku sa Milanom i nekom random devojkom. Melani je sedela iza mene sa igračkama u rukama.

Kada sam osetila umor, uzela sam Melani u ruke i odvela je u sobu, jer je skoro pa zaspala na travi. Bilo je i očigledno, jer je je svega 1 ujutru.

Čim je stavim na krevet i presvučem je, namestim joj krevet i oko nje stvorim rozi balon, kroz koji nije mogao niko da prodje, pogotovo muzika.

Čim vidim da je sigurno zaspala, izadjem ispred i zaključam vrata od sobe i obrišem krv sa nosa.