Drugačija ✓

1.deo

Nakon 2 godine sam se prošetala tom jako poznatom ulicom. Osećala sam se kao stranac, kojeg svi znaju. Nekako, sve je bilo drugačije.. Nije više ono tamno i mračno mesto, već je ceo grad bio popunjen radošću dece.

Šetajući istom ulicom, naišla sam i na školu... Ostala je ista.... Čim pomislim na istu, u glavi mi se sakupe sva sećanja iz škole. Sećanja iz sna... Još se nisam pomirila sa sobom da je to sve ustvari bio san...

Kroz nekoliko minuta sam ušla u jedan parkić, no sela na klupu i ostavila sve iza sebe. Iako želim sve da ostavim iza sebe, bilo je nemoguće zaboraviti Ali-ja i njegovu braću, koja me zapravo ni ne znaju.

Iako su sve natprirodne stvari bile zapravo u snu, neke su možda i stvarne...

*15 minuta kasnije*

Nekoliko minuta kasnije, parkić se popunio... Videla se ta sreća u dečijem osmehu. Nisu toliko nesrećni, koliko sam ja bila. Sada, kada sam spremna da im se svima osvetim, ustanem sa klupice i skinem jaknicu sa ramena i bacim je po strani.

Sa osmehom prvo odlučim da odem do grada, gde ću uzeti nekoliko stvari.

*Pola sata kasnije*

Čim se nadjem na glavnom trgu, stanem iza jednog ćoška, te raširim ruke. Energija je vladala mojim telom. Posle par sekundi, izadjem ispred ogledala, koji se nalazio van prodavnice, zakačen na zid. Nisam pronašla svoj odraz u ogledalu, što znači da i dalje imam moći.

Sa osmehom udjem u prodavnicu i krenem da uzimam nekoliko lepih majica. Sve se odvijalo lepo, dok jedna žena nije krenula da vrišti.

Xx"Obezbedjenje!"
Xx2"Šta se dešava?"
Xx"Zašto lete stvari?"

Jedva sam čekala ovakve reakcije ljudi. Jednostavno mi prija na duši da vidim ovakve reakcije. Gledajući po radnji ostale stvari, naidjem na jedne prelepe crne štikle. Odmah ih uzmem, te sednem da ih isprobam. Bile su kao stvorene za moju nogu.

Uzevši crne pocepane farmerke, udjem u kabinu da ih probam. Pošto nisam mogla ni da ih navučem preko zadnjice hahaha, uzmem veći broj, koji bi mi bio top.