27.deo

251 49 8
                                    

Nije prošlo ni svega 2 sata, moj telefon je bio preplavljen porukama od strane Ali-ja. Pošto sam videla da neće da me ostavi na miru, nervozno bih krenula kući.

*Ali P.O.V.*

Ja"Ah... Odgovorila je Melani"
M"Ma-ma"
Ja"Uspeli smo da nagovorimo mamu da dodje kući"

Slatko se nasmeje, no rukama krene da udara u telefon. Bila je poprilično srećna.

*Sat vremena kasnije*

Gledajući sa Melani crtani preko telefona, začujem otvaranje vrata i brzo trčanje na gornji sprat.

A(Aurora)"Gde je Melani?"
M"Mama!" kaže glasno.
A"Srce moje, živa si"

*Aurora P.O.V.*

Obuvena udjem unutra i podignem je u naručje, gde je snažno zaglim. Oštro pogledam u Ali-ja, koji je mirno sedeo na fotelji, gledao nas i smejao se.

Ja"Imaš sreće pa je dobro, ovako bi sada bio pod zemljom"
A"Ne znam zašto misliš da bih naudio svojoj ćerci"
Ja"Pogledaj svoje ruke, pa onda nešto pričaj"

Ruke su mu kao i moje pune svetlosti. Primetila sam to još pre par dana. Nisam znala da je to opasno, dok sebe zamalo danas nisam spalila.

Ja"Možeš li doči u sobu?"
A"Mučiš me"

Prevrnem očima i sama ga dovučem u sobu, gde zaključam vrata. Čim vratim pogled na njega, ugledam spušten pogled sa osmehom.

Ja"Ne nadaj se ničemu, ispruži ruke"
A"Nisam se ni nadao. Ne želim"
Ja"Ozbiljno je Ali, ispruži ruke"
A"Uff dobro"

Nakon što ispruži ruke, na njima se i dalje nalazila ta svetlost, za koju još uvek nisam imala zaključak šta znači ta svetlost i zbog čega se pojavljuje.

Ja"Ta svetlost... I na mojim rukama se pojavljuje. Opasna je.... Još uvek ne mogu u potpunosti da je kontrolišem"
A"Primetio sam kod Melani ljubičastu svetlost..."
Ja"Molim?"
A"Trajalo je svega 5 minuta i ništa nije uradila sa rukama"
Ja"Moram da saznam šta dovodi do te svetlosti"

Drugačija ✓Tempat cerita menjadi hidup. Temukan sekarang