Drugačija ✓

16.deo

Pokušavajući da se teleportujem do njega, odjednom sam mogla čuti njegov glas, kako se bori za svoj život. Ali... Nije bio sam.. Svom silom sam pokušala da otvorim svoju kapiju i dodjem do njih, ali bilo je skoro pa neuspešno. Kroz kapiju sam čula reči, koje su glasile "Ne moraš ovo raditi zbog mene. Uradi to zbog nje".

Nisam baš potpuno razumela šta je hteo da kaže. Ne znam ni ko je rekao... Već umorna, iako je prošlo samo 5 minuta, odjednom, otvorim kapiju i teleportujem se do njih. Onesvešćena sam se stvorila ispred svih. Bez imalo snage u sebi sam se osvestila. Iznad mene sam videla samo tamu. Blago podignem glavu i primetim šokiranog Ali-ja i ostale. Znali su da je teleportacija nemoguća..

Jedino što me je osvestilo, jeste Ali-jeva lepota, koja je obuzela moje telo. Gledali smo se blagim pogledom. Nas dvoje smo se gledali, dok su se ostali borili sa tim čudovištem. Nisam imala snage da ustanem.

Mi(Milan)"Ali, pomozi Aurori! Vidiš da će umreti tu"
Ja"Neću, ne brini se"

Pomerim se uz drvo, gde sednem. Laganim koracima mi se približio, te čučnuo. Oko nas je stvorio štit, koji bi nas štitio od svega. Uzeo mi je ruke, koje su bile polu krvave.

Ja"Zašto ovo radiš?" gledala sam ga sa suzama u očima.
A(Ali)"Ispruži ruke"

Oštro ga pogledam i pružkm mu svoje ruke.

A"Ajde probaj nešto da napraviš ili uradiš"
Ja"Nemam snage"
A"Bilo šta, samo da vidim..."
Ja"Da li i dalje imam moći? Hahaha"
A"Molim te"
Ja"Ne znam šta"
A"Stvori ono o čemu razmišljaš svaki dan"
Ja"Ali već je pored mene"
A"Ček ne kontam"
Ja"O tebi razmišljam idiote" kažem tužno.
A"Zašto?"
Ja"To trenutno nije tema"
A"Dobro, dobro. Hajde ustaj"
Ja"Ali, kažem ti, nemam snage"
A"Znam, ali moramo da idemo odavde"
Ja"Zašto se uopšte brineš o meni?!"
A"Zašto ti menjaš raspoloženje na 2 minuta?"
Ja"Uff"
A"Hajde, idemo"