26.deo

245 51 9
                                    

Sedeći na stolici i pričajući sa devojkom, koja mi je već sat vremena radila nokte, zagledajući se u moju slobodnu ruku primetim kako počinje da svetli. Svetlost je bila slaba, pa se pojačavala kako bi vreme prolazilo. Po prvi put vidim nešto ovakvo. Jedino što može da bude da su dali terapiju iz ludnice, koju primam svaki mesec...

Sakrivši ruku medju noge, devojka me zbunjeno pogleda, te nastavi dalje. Pokušavala sam da sklonim istu tu svetlost sa ruku što sam i uspela. Nakon što sam videla da te svetlosti nema, odmah bi me duša bila lakša i mogla sam normalno pričati sa devojkom.

*Sat vremena kasnije*

Šetajući se gradom i uživajući u svežini dana, ponovo po ko zna koji put mi misli ostanu na Melani, koja je ostala u nesigurnim rukama. Jeste da je Ali čuva i da ništa ne bih uradio svom detetu, sli on je nesposoban i može je ispustiti ili nešto još gore.

Nakon kraćeg razmišljanja, odlučim ipak da pozovem Ali-ja i pitam da li je sve u redu.

Ja"Zašto se ne javljaš?"
A"Ne napadaj me čim ti se javim"
Ja"Je l' dobro Melani?"
A"Jeste, što pitaš?"

Samo par sekundi kasnije, kroz poziv čujem njen plač.

Ja"Zašto plače?"
A"Zato što je beba Aurora"
Ja"Je l' si joj dao da jede?"
A"Zašto se ti toliko brineš?"
Ja"Zato što si ne sposoban i lenj i ne želim da mi zbog tebe dete ostane gladno"
A"To nije moj problem, ti si mi je ostavila na čuvanje, da bi ti lutala po gradu..."
Ja"Izvini? Kako to pričaš sa mnom. Najebao si kada se vratim kući"

Iznenadjeno prekinem poziv i nervozno sednem na klupicu. Kako može to da mi kaže?! Kako ima srama idiot. Jedva čekam da se vratim kući i glavu mu otkinem.

Drugačija ✓Where stories live. Discover now