Drugačija ✓

9.deo

Kroz nekoliko minuta se vratim do prodavnice, no udjem u istu. Treba mi posao. Ne mogu da živim na hrani za životinje, iako je i to ukusno. Jeste da je malo zbunjujuće da shvatim zašto mi se svidja hrana za životinje, kada nisam vukodlak.. Barem mislim...

Ja"Heej, treba mi tvoj direktor"
Xx3"Soba levo"
Ja"Dobro..."

Raspoloženo stanem pred vrata, no kucnem par puta. Kada začujem to hladno i neraspoloženo "Udjite", otvorim vrata i udjem. Unutra se nalazio direktor, koji i nije bio toliko raspoložen. Gledao me je smoreno.

Ja"Videla sam da tražite radnicu, pa.."
Xx"Možeš sutra da kreneš da radiš"
Ja"Stvarno?"
Xx"Da, sada možeš da ideš"
Ja"Hvala vam previše"

Nakon što mu se zahvalim, izadjem iz restorana. Laganim koracima se zaputim do jednog parka, gde bih sela i umorila svoje namučene noge, koje su morale da prohodaju ceo grad da bi našle posao.

Sedeći na klupi, pored mene se stvori devojka od malo pre. Mislim da se zove Ayla. Postaje naporna. Šta će ona sad ovde.

A"Želela sam da ti kažem da ćemo raditi zajedno u restoranu"
Ja"Stvarno?" pokušam da budem srećna i iznenadjena što to čujem.
A"Daa, jedva čekam da krenem sa poslom"
Ja"I ja" kažem tiho, no okrenem glavu i prevrnem očima.
A"Inače, gde živiš?"
Ja"Nemam kuću"
A"Hahaha, kako misliš, nemaš?"
Ja"Lepo...(Uzmem poslednji gutalj soka).. Nemam"
A"Pa gde spavaš?"
Ja"Ima lepih parkova, sa udobnim klupama"
A"Ako hoćeš, možeš večeras prespavati kod mene"

Zbunjeno je pogledam, no posle par minuta ustanem i namestim farmerke. Zahvalim joj se na pozivu, te se okrenem i laganim koracima se zaputim do autobuske stanice.

U poslednjih mesec dana razmišljam samo o mojim moćima, koje nisam koristila već 3 meseca. Bez njih se osećam prazno... Kao da sam izgubila deo sebe. Znam da je opasno po mene da ih koristim u javnosti, ali nemam gde da vežbam..