Drugačija ✓

54.deo

Ja"Da, to smo mi hahaha"
T(Tora)"Omg ti si Aurora? Izvini molim te.... Nisam te prepoznala.... Ja"
Ja"Nema veze"
Xx4"Zašto nam ranije niste rekli da ste zapravo drugačiji od nas?"
A"Mislili smo da ćete sami skotati, ali khm... Ništa od toga"
Xx6"I zbog čega ste ovde deco? Sigurno postoji razlog"
Ja"Mislim da vi to čekate već godinama... Ali svakako, počelo je... Traže nas uveliko"
Xx6"Čekaj kćeri, da li sam dobro razumela... Oni dolaze?"
A"Upravo tako..."
Xx3"Zašto mi ništa ne znamo o tome?"
Xx6"Čekaj, čekaj.... Nemoguće..."

Videla se ta uzemirenost u njenim očima. Bila je preplašena po pitanju njih i same borbe. Izgledala je kao da zna nešto, ali teško krije...

Ja"Gospodjo, jeste dobro?"
Xx6"Gde trebamo danas da se nadjemo sa tvojim bratom Ali?"
A"Poslaću vam adresu oreko telefona, budite tamo do večeras. Može?"
Xx6"Naravno. Hvala što ste nas upozorili"

Nakon što izadjemo iz kuće, pozdravimo se sa gospodjom i udjemo u auto. Sledeća porodica na redu je udaljena svega sat ipo vremena. Ali i ja smo odlučili da nakon njih se vratimo kući, jer smo blago reći preumorni.

*Sat ipo vremena kasnije*

Mislila sam da ćemo otići u normalnu kuću, kao u svaku do sada, ali ovaj put smo završili u blago rečeno dzungli. Podignem pogled i ugledam medju krošnjama svega 3 prevelike kućice, iz kojih izadju dvojica braća.

Xx"Dobrodošao Ali"
Xx2"Zdravo"
A"James, ovo je Aurora. Aurora ovo je James"
Ja"Drago mi je" pružim mu ruku.
A"William, Aurora. Aurora, William"
Ja"Drago mi je" ponovo ispružim ruku, gde se pozdravimo.

W(William)"Idemo gore"
Ja"Može" kažem raspoloženo.

Vazduh medju ovim drvećkma je bio prosto prelep, a tek da ne pričam o pogledu, koji me je zadesio kada sam se popela gore. Bilo je prosto neverovatno.

J(James)"Udjite i sedite"
Ja"Hvala"

Sednuvši unutra, Ali krene da im priča situaviju, dok sam ja na telefonu pokušavala da dodjem do mreže da pozovem Milana da vidim da li sve u redu. Jedino što sam očekivala jeste da nemam mreže, što se i desilo. Nisam imala mreže...