Drugačija ✓

55.deo

Završivši razgovor sa njima, odlučila sam da ih pitam kakvu oni super moć imaju. William mi je prvi pokazao. Može da stvori tornado u sekundi. Sada, da bi mi pokazao, stvorio je svega msli na dlanu, koji bi me impresionirao. James je imao drugu vrstu moći. On bi mogao da stvori plamen vatre takodje u sekundi, a da bi meni pokazao, na dlanu napravi mali plamen vatre.

W"Mnogo smo čuli o vama, priča se o vama u celom svetu..."
A"Koliko god to izgledalo prelepo imati sve moći, ustvari je jako loše. Dogadjaju je jako čudne stvari za koje nemamo odgovor"
J"Kao koje?"
Ja"Kada razmišljam o Ali-ju, na rukama mi se stvori jaka svetlost i što više razmišljam o njemu, to je svetlost jača i nekakva enegrija. Isto je i kod Ali-ja"
W"Ček šta?"
Ja"Ukratko, pojavljuje nam se čudna svetlost na rukama, kada razmišljsmo jedno o drugome. Takodje, našem detetu se na rukama pojavljuje ljubičasta svetlost"
J"Brzo izadjite napolje"

Potpuno zbunjeni izadjemo napolje gde stanemo jedno pored drugog. Nismo imali blage veze o čemu se radi.

W"Je l' vi znate kakvu moć proitvodite vas dvoje zajedno?"
Ja"Am... Ne baš"
J"William.... Ovo je zapisano u knjizi...."
W"Čekaj, čekaj. Ovako ćete da uradite, udaljite se malo od nas i stanite jedan naspram drugog. Razmišljajte jedno o drugom, i kada vam ruke dovoljno jako zasvetle, poljubite se. Osetite se kao da vas niko ne gleda"
Ja"Dobro..."

Zbunjeno stanem ispred Ali-ja, koji me je gledao tim crnim očima u kojim bih se u sekundi izgubila. Mogla sam da mu čitam misli kroz taj pogled. Razmišljajući o njemu i našoj budućnosti, ruke su mi sijale sve snažnije i snažnije, kao i Ali-ju. Gledajući u te neodoljive usne, odjednom, ne gledajući u ruke brzo ga poljubim. Nisam mogla da mu odolim. Nisam razmišljala ni o čemu drugom, već samo o njemu.

Dok smo se ljubili, nisam ni primetila da se oko nas stvorila velika bela kugla, a naša tela bila osvetljena poput andjela. Trenutak je bio zapanjujuć za sve, pogotovo za nas dvoje. Nisam ni sanjala da ću imati zajedničku moć sa ovim idiotom.

Samo dok smo celi bili obmotani u tu svetlost da tako kažem, odjednom, ista kugla u sekundi nestane poput dima cigarete, ali za sobom ostavi jasan trag natprirodnog. Kako je ta velika kugla nestala, za njom je krenuo i previše snažan vetar, koji je polomio skoro sva drveća.

-ovako hahaha. Želim da vam se izvinim na ovolikoj dozi izmišljotina u priči, ali meni nekako prija da pišem o svemu ovome, da smišljsm nove moći i yve to. Nadam se da mi ne zamerate, jer što mi je veća mašta, to je po meni sve bolja priča. Isto tako je ostalo još svega 5 delova do kraja <3