Drugačija ✓

32.deo

Ja"Hej Melani. Šta je bilo? Zašto plačeš.."
Me"O...On"
Ja"Ko?"
Me"Pazi!" kaže poprilično glasno, no odjednom osetim nepoznatu silu pored mene.

Zbunjeno zagrlim Melani iz sve snage i krenem da trčim prema šumi. Jako zbunjeno, noseći Melani, stanem iza jednog drveta.

Ja"Je l' nas i dalje prati?"
Me"Ne..."
Ja"Ko je on?"
Me"Ne znam..."

Brzo uzmem telefon iz dzepa i pozovem Ali-ja, koji je bio nedostupan.

Ja"Proklet da si"
Me"Mama... on stiže..."
Ja"Kako izgleda..."

Nije mi ništa odgovorila, samo je gledala u jednu tačku i ćutala, dok sam ja pokušavala da pozovem Ali-ja. Posle 10-tog poziva se javi.

Ja"Ali dolazi iste sekunde. Melani ga je videla"
A"Koga?"
Ja"Ne znam, konstantno plače i nešto govori, ali ne razumem..."
A"Gde si?"
Ja"Evo me blizu kuće... U šumi. Molim te požuri"
A"Evo stižem. Ne plaši se"

Prekinem poziv, te telefon vratim u dzep. Melani je i dalje gledala samo u jednu tačku bez ijednog glasa.

Ja"Melani, jesi dobro?"
Me"Mama... Ko je to?"
Ja"Ko srce?"
Me"Velik je... I želi da ti naudi"
Ja"Zašto?"
Me"Nemoj da plačeš...."
Ja"Melani, kako da ne plačem.. Ti..."
Me"Gde je tata?"
Ja"Evo sada će da dodje, mila"
Me"Moramo da idemo..."
Ja"Kad si ti progovorila, do pre 2 dana nisi ni reč progovorila"
Me"Aurora, ne priča Melani..."
Ja"Šta se ovde dešava?!"
Me"Objasniću ti posle, samo me slušaj"
Ja"Gde je moja ćerka?!"
Me"Pazi!"

Previše nervozno i zbunjeno, obrišem suze i krenem da trčim u jednom smeru, zajedno sa Melani. Bila sam poprilično uplašena, jer nisam znala o čemu se radi..

Iako nisam videla to stvorenje, mogla sam da osetim njegovo prisustvo... Previše sam zbunjena u ovom trenutku...

A"Aurora!"
Ja"Ali!"

Uplakano se okrenem i peimerim Ali-ja, koji hoda prema meni. Brzim koracima krenem prema njemu, sve dok Melani nije vrisnula "Pazi!".

...

A"Aurora, šta je bilo?"
Ja"Gde sam ja?"
A"Vrištala si moje ime..."
Ja"Ja... Ja sam sve... Sanjala?"
A"Jesi dobro, hoćeš da ti donesem vode?"