31.deo

227 46 0
                                    

*2 sata kasnije*

Ležajući u krevetu sa Melani i gledaću crtani preko teledona, na vratima začujem glasno kucanje. Samo par trenutaka kasnije je u sobu ušao Ali. Prevrnem očima, te spustim glavu na jasguk i nežno poljubim Melani u glavu.

A"Šta gledate?"
Ja"Ne deri se, vidiš da pokušavam da je uspavam"
A"Dobro, izvini..."

Smoreno sedne na drugi krevet u sobi i uzme telefon u ruke. Umesto gledajući crtani, moj pogled je bio usmeren prema Ali-ju, koji bi igrao igrice.

Ja"Melani, hoćeš da ideš malo kod tate?"

Klimne glavom u potvrdnom smislu, no ostavi telefon po strani i sidje sa kreveta. Sa osmehom na licu potrči prema njemu i snažno ga zagrli.

Me"Tata..."
A"Molim dušo moja"

Primi je u zagrljaj, no je snažno poljubi.

Ja"Melani, hoćeš da idemo do parkića?"
Me"Daa!"
Ja"Ali hoćeš sa nama?"
A"Videću, imam nekog posla"
Ja"Dobro..."

Pošto je bilo malo hladnije napolju, obučem Melani duksericu, te joj obujem bele patike. Dok sam se ja obuvala, ona bi kao metak istrčala iz kuće, te naletela na Lazara.

L(Lazar)"Gde idete?"
Ja"Idemo malo do parka, čisto da je prošetam"
L"Je l' ide Ali sa vama?"
Ja"Ne... Rekao je da ima nekog posla"
L"Aha, dobro"
Ja"Hajde idemo Melani"

Uhvatim je za ručicu, te zajedno krenemo prema parku. Ovo će joj biti prvi put da se nadje medju gomilom dece. Nisam htela da je puštsm u park, jer je rizična i svakog trenutka može nešto da uradi.

*Pola sata kasnije*

Me"Mama..."
Ja"Molim srce"
Me"Ko su ovi.... Ljudi"
Ja"To su deca.."
Me"Mama plašim se..."
Ja"Melani, stigli smo u park. Vidi koliko dece ima"
Me"Ne!" vrisnula je.

Brzo je uhvatim i podignem u naručje. Snažno je plakala, dok su nas ostala deca uplašeno gledala. Nisam znala šta se dešava...

Ja"Melani, šta vidiš?"
Me"Mama... Plašim se..."

Drugačija ✓Tempat cerita menjadi hidup. Temukan sekarang