Drugačija ✓

18.deo

Svoju veliku ruku bi držao na mojoj glavi, naslonjenu na njegovo rame. Dok je sobom vladala mrtva tišina, u jednom trenutku sam na svojoj majici osetila Ali-jeve suze, koje su samo tako silazile niz njegove obraze.

*Milan P.O.V.*
Ja"Ne mogu više. Ne mogu više da krijem"
L(Lazar)"Šta? Šta kriješ?"
Ja"Nešto, što sam saznao, nakon što su oboje završili u bolnici"
L"Pa reci nama"
Ja"Ne mogu..."
Ma(Mateja)"Zašto?"
Ja"Tiče se samo Aurore i Ali-ja"
L"Kako to misliš?"
Ja"Svakako ćete videti uskoro o čemu pričam"

Jako povredjeno u duši, izadjem iz kuće i sednem na travu. Ruke stavim na glavu i po prvi put krenem ozbiljno razmišljati, jer nisam znao šta da radim. Oboje pate zbog te nesreće, koja ih je zadesila i ne mogu da ih gledam kako ih svi redom lažu. Ne zaslužuju to...

Razmišljajući o svemu, iza mene se stvorio Lazar, koji je definitivno želeo da zna šta krijem.

Ja"Lazare, neću ti reći"
L"Gde im je ćerka?"
Ja"Kako si saznao? I tiše malo"
L"Dodji ovamo"

Brzo ustanem sa zemlje, te se očistim od trave. Nakon što dodjemo do bazena, pogledam u prozor Ali-jeve sobe, na kojem su oni stajali zagrljeni i uplakani.

Ja"Kako si saznao?"
L"Svaki mesec si išao u ludnicu da je posetiš. Jedan dan sam krenuo sa tobom i baš taj dan si je nosio u naručju u zadnjem parku"
Ja"Šta ako si me pomešao sa nekim?"
L"Previše liči na Auroru"
Ja"Znam"
L"Mislim da nije vreme da im kažeš"
Ja"Aurora će upasti u depresiju, jer sam joj nenamerno to rekao"
L"Ne znam koliko si svestan, ali njoj isto rade, kao što su i Aurori i Ali-ju"
Ja"Znam, znam"
L"Jesi joj dao ime?"
Ja"Melani"
L"Pokušaj da ne saznaju uskoro"
Ja"Hoću"

Okrenem mu ledja i uhvatim se za glavu. Zašto me je uopšte pratio? Jeste da previše liči na Auroru i da ne mogu da se suzdržim i da im ne kažem, ali to je bolje po njih.