Drugačija ✓

42.deo

Mi"Je l' možete bez romentike, poljubaca i tih sranja?"
A"Milane, možeš li ti malo da ćutiš?"
Mi"Imate pauzu 10 minuta"
Ja"Baš ti hvala"

*10 dana kasnije*

Mi"Aurora, zar ne bi trebalo biti vreme da nadješ neku drugaricu?"
Ja"Am... Ne.."
Mi"Zašto?" rekao je ispijajući poslednji gutalj kafe.

Preumorni od poslednjih 10 dana smo svi zajedno odlučili izaći malo u grad, gde bi smo se lepo proveli. Već duže vreme mi je trebala ova šetnja i kupovina gradom.

Jedino loše na meni jesu moje uništene ruke od vežbanja. Bile su crvene i pune rana. Nisam ništa mogla da radim sa njima. Svaki mišić me je boleo...

Za sve to je kriv Milan, koji preuveličava situaciju... Kontam da se brine, ali preteruje.

L"Zdravo Rina"
Mi(Milan)"Rina? Odkud ti?"
Ja"Ko je to?"
R"Odkud vi ovde hahahaha"
A"Još nam je ona falila" prošaputa, no uzme još jedan gutalj kafe.
R"Aurora?"
Ja"Kako mi zna ime? Zdravo..."

Zbunjeno je pogledam i pružim joj ruku... Pokušavala sam da se setim odakle je znam, ali mi nije uspevalo...

Ja"Odakle se znamo?"
R"Je l' me se stvarno ne seća ili nešto pokušava?"
A"Bolje ti je da ideš, nisi nam potrebna"
R"Uvek si bio komičan"
A"Naravno, pored tebe, moja inspiracija poraste za 50%"
R"Milane, je l' ovo tvoje dete? Preslatka je"

Nakon što devojka to izvali, Mateja se zagrcne hranom, a svi ostali krenu krišom da se smeju.

Mi"Ne draga, ovo nije moje dete. Nedaj Bože khm..."
Ja"Molim? Imaš 3 sekunde da odeš odavde, pre nego što te zadavim"
A"Nemoj Melani da diraš"
Mi"Izvinjavam se"
Ja"Idiote jedan"

Oštro ga pogledam i pokažem mu srednji prst. Poprilično me je iznervirao tom izjavom, kao i ostale.

Ja"Mislim da bi trebali otići na neki mali odmor"
Mi"Ne možemo, moramo da vežbamo"
A"Milane brate, preuveličavaš previše"
L"Dobro bi nam došao neki odmor"
Ma(Mateja)"Slažem se"
Ja"Ako se slažete svi, idemo za 2 dana na more. Može?"
A"Uff, može"
Ja"Super"