Drugačija ✓

33.deo

Ja"Gde je Melani?"

Nervozno ustanem i pogledom krenem da je tražim po sobi.

A"Eno je dole, Milan je hrani... Šta je bilo"
Ja"Ja... Zbunjena sam"

Uplašeno ga pogledam, te ga zagrlim. Zbunjeno me je gledao, no me zagrlio posle par minuta. Nisam mogla da dodjem k sebi, jer nikad nisam sanjala nešto ovakvo...

A"Hajde idemo dole... Da se smiriš malo"
Ja"Dobro..."

Mi"Aurora, jesi dobro?"
Ja"Valjda.. Sanjala sam nešto poprilično čudno i..."
L(Lazar)"Dodji jedi sa nama"
Ja"Ne mogu... Nemam apetit"
A"Malo samo"

Melani je jela svoju supicu kao da se ništa nije desilo. I nije se desilo ustvari. Sve je bio san... Aurora.... Saberi se...

Uzmimajući kašiku po kašiku, kroz prozor sam videla nešto kako me posvatra. Polovina nečije glave je virela iza zida kuće. Gledajući u istu polovinu glave ustanem sa stolice i kao hipnotisana izadjem iz kuće da vidim šta se nalazi tu i ko.

A"Aurora, gde ćeš?"
Ja"Neko je tamo..."
Mi"Ali idi kod nje... Nešto nije u redu"
Ja"Ko si ti?"

Stajala sam ispred velikog čudovišta crne boje. Nisam bila nimalo uplašena, samo je srce htelo da mi iskoči iz grudi. Kako sam ga gledala, tako je odjednom nestao, kada me je Ali uhvatio za ruku.

A"S kim pričaš?"
Ja"... Am.... Ma ništa... Učinilo mi se nešto"
A"Sigurno? Jesi dobro?"
Ja"Da, da..." kažem tiho.
L"Koga si videla?"
Ja"Ma učinilo mi se nešto"
Me"Mama..."
Ja"Molim dušo"

Uzmem je u naručje, te sednem zajedno sa njom u fotelju. Mirno je sedela i gledala me ravno u oči, bez ijedne reči. Izgledala je kao da zna šta videla...

A"Hajde idite gore, sprema se nevreme"
Ja"Ali možeš li doći gore na trenutak?"
A"Naravno"

Čim se popnemo na sprat, udjemo u sobu, gde spustim Melani na krevet.

Ja"Nešto nije u redu..."
A"Šta tačno?"
Ja"Ja..."

Čim sam krenula da izgovorim rečenicu i kažem mu šta sam videla, sve oko mene je postalo sivo... Iznad kuće su se nalazili tamni oblaci, koji bi ispuštali svoje munje u dvorište.