Drugačija ✓

38.deo

Gledajući u Ali-jevom ormaru, uzela sam neku crnu majicu. Ono što je ostavilo jako velik utisak u mom srcu trenutno, jeste moja majica, koja se nalazila u njegovom ormaru. Nije obična majica, već majica iz srednje škole, stara 2 godine...

Nakon što se vratim u realnost, obučem njegovu majicu, koja mi je bila predugačka i udjem u sobu po Melani.

*2 sata kasnije*

Ne obraćajući pažnju iza sebe, osetim nečije prisustvo. Brzo se okrenem i iza sebe primetim Ali-ja i Milana. Nasmešim se, te pogled vratim na Melani, koja se radosno igrala sa ostalom decom iz parka.

A"Je l' to moja majica?"
Ja"Am... Ne..."
Mi"Lopov"
A"Izgleda..."
Ja"Nisam imala nijednu svoju majicu..."
Mi"Kako je Melani ruka?"
Ja"Dobro je, zarasta rana polako"
Mi"Super"
A"Njene ruke..."

Čim Ali to izgovori, brzo pogled usmerim na Melani kojoj su ruke bile ljubičaste. Deca oko nje su je gledala izbezumljeno. Brzo ustanem, kao i Ali, te joj pridjem i uhvatim je u naručje. Sednuvši na klupicu, sakrijem joj ruke i pokušam da joj objasnim da prestane da razmišlja o tome o čemu razmišlja...

Ja"Melani srce, razmišljaj o nečemu drugom"
Mi"Razmišljaj o meni"
A"Zašto su baš njoj morali da stave te super moći.... Samo je opterećena time"
Mi"Saznaćemo kad tad"
Ja"Nestalo je... Imali smo sreće ovaj put"
A"Previše"

Posle 5 minuta je pustim da nastavi da se igra sa ostalom decom, jer nisam želela da je izostavljam.

*2 sata kasnije*

Vrativši se kući, presvukla sam Melani, gde je dovedem u kuhinju. Zajedno sa njom sam pravila moje omiljene kolačiće.

Skrenuvši pogled sa nje na samo 2 minuta, mogla sam čuti njeno glasno smejanje. Polako se okrenem i primetim je u brašnu. Lice, ruke, odeća, sve je bilo u brašnu. Videvši taj prizor, ostala sam bez teksta...