Drugačija ✓

15.deo

Ja"Šta se dešava?"
A"Aurora.... Ja... Ništa ne znam"
Ja"Vidi, mene ne možeš da lažeš, pogotovo da mi se suprotstaviš. Sada pričaj"
A"Ne mogu.... Ubiće me..."
Ja"Ko?"
A"On..."
Ja"Neće.... Ne brini se"
A"Aurora, ti ne znaš ko je on i..."
Ja"Znam vrlo dobro ko je on i šta smera i znam da čuje ovo što pričamo"
A"Kako znaš?"
Ja"Preko čega ti gleda sve što radiš?"
A"Moj... Sat..."
Ja"Aha..."

Skinem joj sat sa ruke i okrenem se. Sa osmehom pogledam u sat, no u kameru. Pošaljem mu poljubac i pokažem mu srednji prst. Iste sekunde sat bacim o zid, gde se raspadne u milion komadića.

Ja"Pričaj"
A"Aurora.... Nisi to trebala da uradiš.."
Ja"Šta si saznala u vezi mene?"
A"Ništa..."
Ja"Sigurno?"
A"Stvarno... Znamo se već nekoliko dana i tih par dana nisam mogla da te nadjem..."
Ja"Ne znam koliko si svesna, ali ko god da je to, ne može mi ništa"
A"Kako to misliš?"
Ja"Lepo"
A"Ali je u opasnosti..."

Nakon što je izgovorila tu rečenicu, brzo ustanem i pogledam je. Bila je tužna... Nekako, posle te rečenice sam se osećala prazno...

Ja"Ček... Šta?!"
A"Ali... Ali je u opasnosti.."
Ja"Kako? Kako uopšte znaš za njega? Kako je uopasnosti?! Reci mi!"
A"Aurora... On je tamo"
Ja"Kako znaš?"
A"Osećam..."
Ja"Uff bre"

Uznemireno uzmem telefon i pozovem Milan-a. Skinem kecelju i bacim je po strani. Trčeći izadjem iz restorana i jako zabrinuto krenem da tražim mesto gde ću po prvi put uraditi to. Nešto, što bi me ubilo...

Nakon 10 minuta udjem u tamni deo šume, gde se popnem na najviše drvo. Smestim se i ispružim ruke. Biće ovo teško, ali molim se da uspe, jer znam da mu trebam.

Velika sila i energija su vladali mojim telom. Već je krenulo biti neizdržljivo, ali morala sam tsmo biti najbrže što sam mogla. Moja teleportacija tamo bi me ubila. Velike šanse su da izgubim svoje moći, ali ne mogu da ga ostavim samog.