Drugačija ✓

3.deo

Hodajući šumom, iza sebe sam već duže vreme slušala nečije korake. Nisu me niti malo zabrinjivali. Znala sam da je neko od njih troje.

Ja"Šta hoćeš?"
Xx"Zašto si se vratila?"
Ja"Ali, to tebe ne zanima"
A"Razumem da si ljuta, ali ne znaš ni šta se ustvari desilo"
Ja"Možeš da se pomeriš od mene?"
A"Ne"
Ja"Onda ću ja od tebe"

Okrenem se, no nastavim da hodam, dok me je Ali pratio i uzaludno pričao bajke u koje neću poverovati. Stvarno nemam snage da se psihički borim sa njim. Naporan je postao.

Ja"Ne bih da te uvredim, ali naporan si"

Prevrnem očima, te pogled vratim ispred sebe. U sekundi, njegova energija bi me zarobila i vukla zajedno sa njim. Pokušala sam da de oslobodim, ali bilo je nemoguće.

*15 minuta kasnije*

Ja"Pusti me ili ću te ubiti i niti malo mi neće biti žao"
A(Ali)"Prvo idemo nekog da posetimo"
Ja"Ček... Znam... Ali! Puštaj me!"
A"Ne"

Ljutito ruke stavim ispred sebe, te ga svom silom odgurnem od sebe, gde me pusti i padne na zemlju. Držeći ga na podu, privezanog mojom energijom za zemlju se nasmeje. Pridjem mu, no čučnem mu pokraj glave.

Ja"Kada ti kažem da me pustiš, ima da me pustiš"
A"Pazi"
Ja"Šta?!"

Zbunjeno iskrenem glavu, te se okrenem i primetim je. Ipak je imala hrabrosti da mi se pojavi pred očima. Stajala je ispred mene, prerušena u vuka. Režajući i šapama grebajući zemlju, odjednom potrči i skoči na mene. Drugu ruku usmerim u nju i podignem je u vis. Dok sam je sa mržnjom držala u vazduhu i mučila je, iza nje se pojavio i ostali deo čopora. Prevrnem očima, te oko sebe napravim zaštitu u obliku polu lopte.

I dalje je držeći u vazduhu, iznenada je pustim, te padne na ledja, gde krene da cvili. Iz vuka se vratila u normalno stanje, dok me je ostatak napadalo. Nisu mi mogli ništa. Tek kada se okrenula, shvatila je ko joj je ćerka i šta će je čekati u budućnosti.