Drugačija ✓

30.deo

Ja"Melani, prebiću te čim izadjem"
A"Meni je baš lepo ovako hahahha"
Ja"Epa meni nije"
Mi(Milan)"Šta se dešava ovde?"
Ja"Napokon neko da dodje, odvoj Melani ruke"
Mi"Dobro..."

Sa sendvičom u rukama, pridje Melani i odvoji joj ruke, gde nas njena sila pusti. Prevrnem očima, te se uhvatim za glavu. Ne mogu da verujem šta se upravo desilo...

Mi"Kako vas ćerka voli. Jako lepo"
Ja"Previše"

Polako pridjem Melani i uzmem je u naručje, gde krenem da je grdim.

Ja"Zašto si to uradila?"
Me"Mama voli tatu!"
Ja"Šta? Ko ju je naučio ovo?"
A"Ja sigurno nisam"
Mi"Ne gledaj mene"
Ja"Ali, ne uči je ovakve stvari!"
A"Nisam ja, zašto uvek mene okriviš za sve"
Me"Mama voli tatu!"
Ja"Melani prestani!"

Samo sekund kasnije, spoji ruke i iste sekunde me sila privuče do Ali-ja, gde ovaj put spojimo usne. Tim poljubcem sam se setila srednje škole i svega...

Uzvraćajući mu poljubce, sa strane sam mogla začuti glasan smeh od strane Melani i Milana. Jedino su oni bili srećni u ovoj situaciji... Nakon što mi ponestane vazduha, pomerim se od njega i refleksno napravim mali osmeh, iako nisam trebala...

Mi"Napokon da se desi nešto lepo u ovoj porodici"
Ja"Baš si smešan"

Gledajući se ravno u oči, mogla sam osetiti njegov težak dah, kao i svoj. Teže sam disala u njegovom prisustvu. Okrenuvši glavu prema Melani, koja je bila nikad srećnija, osetila sam drugu silu, koja mi je snažno okrenula glavu i ponovo spojila usne sa Ali-jem. Pogledavši dole, primetila sam Ali-jevu ruku i energiju, koja me vuče ka njemu... Zašto još uvek želi da oseti moje usne..

Mi"Situacija postaje sve ozbiljnija. Zar ne Melani?"
Me"Da!"
Ja"Zašto mi ovo radiš?" kažem tiho.
A"Ćuti i uživaj u trenutku"

Nasmejem se, te mu skočim u naručje i nogama mu obgrlim kukove, a ruke stavim oko njegovog vrata.