Drugačija ✓

40.deo

*Ali P.O.V.*

Ja"Aurora! Jesi dobro?!"
A(Aurora)"Upomoć" rekla je tiho podignuta u vazduh.

Mi"Ali šta se dešava?"
Ja"Milane, opet je tamo i nešto... Nešto s ozbiljno dešava..."

***

Ja"Moram nekako da udjem tamo..."
Mi"Kako? Posle ćeš ti biti zarobljen tamo"
Ja"Bolje ja, nego ona. Vidiš da umire"
Mi"Zašto ne koristi svoje moći?"
Ja"Čim ih ne koristi, očigledno ne rade"
Mi"Pokušaj da je probudiš"
Ja"Milane, je l' ti stvarno ne shvataš ozbiljnost situacije?"

Raspravljajući se sa Milanom i istovremeno čuvajući Melani, odjednom, Aurora iz svega glasa se prodere, rekavši nešto na nepoznatom jeziku. Izgovorvši to, padne na zemlju bez imalo vazduha.

Ja"Aurora, jesi dobro"

Brzo čučnem pokraj nje i udarim joj par šamara da dodje k sebi. Bila je bez svesti. Uzevši čašu vode, polijem je, gde se osvesti.

*Aurora P.O.V.*

Jako uplakano i uplašeno ispred sebe primetim Alija i Milana. Gledali su me zabrinuto. Sve ispred mene je bilo potpuno mutno....

A"Aurora, jesi dobro?"
Mi"Šta ti se desilo?"
A"On dolazi...."
Mi"Je l' to.... Bio on...?"
Ja"Ne...." kažem jedva.
Mi"Nego?"
Ja"Milane, ima ih više..."
A"Ček, ček, nisam dobro shvatio... Ko dolazi"
Ja"Ja.... Ja.... Zbunjena sam...

Mi"Je l' si ti to upravo rekla da ih ima više?"
Ja"Da... Što?"
Mi"Brzo zovite Lazara i Mateju da dodju pod hitno kući. Sva vrata, prozore zatvorite.. Ovo.... Ovo je bliže nego što sam očekivao"

*2 sata kasnije*

Uspavljivajući Melani u krevetu, u sobu udju Lazar i Mateja, poprilično zabrinuti i zbunjeni. Gledali su me uplapeno za sve nas.

Mi"Od sutra svi krećete sa vežbama, jedino ukoliko ne želite da umremo svi komplentno. Dalje, Ali, danas pozovi sve naše rodjake, kao i ostale čopore. Nismo samo mi u opasnosti, svi su..."

Ja"Zašto želi moju dušu?"
Mi"On se hrani dušama natprirodnim..."
A"Fuj..."
Mi"Moramo biti spremni na sve..."