Drugačija ✓

29.deo

M(Milan)"Da li je moguće da je to neka moć izmedju vas?"
Ja"Pa verovatno jeste, nažalost..."
M"Prvi put vidim nešto ovakvo"
Ja"Moram da kažem Ali-ju"
M"Kako hoćeš"

Polako ustanem i laganim koracima se zaputim u kuću. Na ulazu od sobe me je sačekao Ali sa nestrpljenjem.

Ja"Zašto razmišljaš o meni?"
A"Molim?"
Ja"Možeš li prekinuti?"
A"Ne razmišljam o tebi, šta ti je?!"
Ja"Da razmišljaš"
A"Kako znaš?"
Ja"Tvoje ruke.... I moje svetle kada razmišljamo jedno o drugom"
A"Stvarno?"
Ja"Da... Još uvek moram da vidim šta znači svetlost na Melaninim rukama"
A"Pa sigurno, jer smo joj mi roditelji, logično"
Ja"Da, ali kakvu moć ima?"
A"To ne znam da ti kažem"
M(Melani)"Mama!" viknula je.

Brzo udjem u sobu, gde me sačeka soba puna igračaka. Bilo je raznih igračaka. Od onih malih, pa sve do velikih. Očigledno je bilo da ih je Melani stvorila.

M"Meda!"
Ja"Jeste meda.... Ali šta je ovo..."
A"Ti čistiš"
Ja"Sanjaj, ne pada mi napamet"
M"Tata čisti!"
Ja"I ona se slaže sa mnom. Duša moja"

Uzmem je iz krevetca i iznesem je iz sobe, gde je spusim na kauč. Nije prošlo ni 2 minuta, ona bi već ustana na noge i glupirala se. Nije imala živaca da sedi ni 5 minuta.

Ja"Melani, molim te, sedi na kauč"
M"Mama, tata!"
A"Prevedi mi šta priča"
Ja"Misliš da znam"
M"Mama! Tata!" nakon što opet izogovori te reči, spoji ruke, no odjednom snažna sila me privuče na milimetar od Ali-ja. Bili smo svega par milimetara odvojeni, dok se Melani smejala kao luda....

Pokušavajući da se pomerim, sila je bila previše snažna i ako bi se pomerila, sve više bi me sila pritiskivala uz Ali-ja. Nakon nekoliko pokušaja da razbijem magiju, koju je Melani bacila, Ali me je samo gledao i smejao se. Samo par sekundi kasnije, svoj nos nadjem na njegovom. Mogla sam osetiti varnice u svom telu...