UTJEHA

48. Poglavlje

Zakočim ispred Tomasove kuće i gasim auto te polako izađem brzinski otkopčavši pojas.

Pripremam mu iznenađenje i nadam se da će mu se svidjeti.

Budući da sam došla pokupiti samo neke njegove stvari, u sebi se bojim da plan ne propadne.

Posudila sam vikendicu od krštene kume.

Bila sam tamo kao manja i jedino što mogu reći jest da je predivno.

Malena vikendica, jezero nikad čišće i prekrasan pogled na njega, on i ja..sami.

To je ono što sam oduvijek htjela.

Izvadim ključeve koje mi je izradio, te bez problema otključam.

Iako nisam htjela primiti te ključeve, na um mi je pala ideja da ga odvedem daleko od ljudi, tamo gdje se ne moramo skrivati, pa sam ih napokon prihvatila.

Polako se penjem na gornji kat shvaćajući da mi je falila ova kuća, i ako je malo dana prošlo.

Tu smo proveli najljepše trenutke.

Stisnem kvaku te uđem i odmah me obuzme poznat miris svježine.

Lagani vjetar zapuše te shvatim da su balkonska vrata otvorena.

Zatvorit ću ih na izlazu, nije toliko hitno.

Tomas je na poslovnom sastanku i uvjerena sam da neće brzo, a i spavati će kod mene, tako da nemam problema oko njegovog dolaska, osim ako ne budem brza.

Uputim se prema sobi dok mi pažnju privuku vrata od 'mračne sobe'.

Neki nagon me tjera da uđem, ali ne uspijevam.
Vrata su zaključana.

Razumijem ga.
Ne želi da itko ulazi u tu sobu dok njega nema.

Vratim se svom prvom cilju bez imalo razmišljanja.

Samo da pokupim par stvari i nestajem.

Nema se pravo ljutiti ako sazna, a hoće.
I on je ulazio u moj stan i ukrao mi majicu bez ikakvog dopuštenja.

Mislim da mu to nikada neću oprostiti.

Nasmijem se svojim razmišljanjima i uletim u sobu.

Prvo što napravim je to da izvučem malenu torbu ispod kreveta te otvorim ormar i počnem pakovati njegove najudobnije stvari, iako mu možda neće ni trebati.

Uđem u wc te pokupim bokserica i gel za tuširanje, i to je to.

Četiri dana ćemo provesti tamo dok sam ja dobila slobodno bez da sam išta pitala.

Sviđa mi se to što ću ga provesti sa Tomasom.

Zakopčam torbu te ju prebacim preko ramena i nestanem iz sobe.

Veselim se tome kao malo dijete.

Falio mi je ovih dana.

Nakon one svađe nismo puno vremena proveli zajedno.

Većinu vremena je na poslu.

Možda je ovo putavanje dobar plan da porazgovaramo o svemu.

Iako imam 24, ponašam se kao dovoljno odrasla osoba.

Jedina osoba kojoj za to mogu zahvaliti je teta Emina.

Ona se oporavila nakon Eline smrti.

Pomogla sam joj koliko sam mogla.

Znam da zna sve ono što ja želim znati, ali te odgovore želim samo od jedne osobe, Clarka.

Pokušala sam se još nekako raspitati, ali još nisam dobila ni jedan trag.