Ti si moja promena

Sva moja svitanja / 48

U blatu, po noćnom pljusku, čekam Ninkovića ispred vikendice, svaki čas se osvrćući na prozor sobe u kojoj moje čudo spava. Odeća mokra, nebo se otvara, u stomaku mučnina. Znam da donosi loše vesti. Parkira se grubo na nekoliko metara ispred mene.

- Mogao si malo lakše.- govorim, pokazujući mu rukom na skroz blatnjave nogavice.

- Nervozan sam! Nalupaću nekoga!- dere se, nadvisujući buku kiše.

- Šta se desilo?-

- Ne slušaš vesti?!- pita, vadeći telefon. Samo sam odmahnuo glavom.- Vudrag, razumem da si sad poludeo za Stamenkovićkom, ali ovo odsustvo...-

- Šta sa njim?-

- Rasterali su nas po Beogradu kao miševe.-

- Kako?-

- Podrumi za borbe pasa, magacini sa robom i oružijem... svuda nam je racija upala. Stojoski će uskoro imati celu vojsku momaka da ga brani tamo.-

- Šta je sa njim?-

- Čuješ li ti šta ja pričam?!- prilazi mi bliže, pružajući telefon. Listam nervozno, jaknom brišući ekran od kiše. Sačekuše, paljenja automobila, tuče, pucnjave... koji đavo?

- Vidiš li?!- viče.

- Vidim.- hladno odgovaram, vraćajući telefon.

- Šta ćemo da radimo!?-

- Ne znam.-

- Miloše...- zastaje, udarajući u gumu auta.- Možemo li da uđemo? Ne mogu ovako.-

Tiho smo ušli u vikendicu, ostavljajući cipele napolju. U glavi mi je praznina. 

- Slušam.- 

- Ne možeš ovako. I sam to znaš.-

- Pokušavam da balansiram.-

- Tako što ćeš biti na Fruškoj gori dok je u Beogradu haos?-

- To pitanje me vređa.-

- Ne mogu više da gledam kako nam momke odvodi murija. Izvini.-

- Šta se dešava?- naravno, Borivoje u bade mantilu izlazi iz mraka hodnika. Samo sam odmahnuo rukom, pokazavši očima na Nileta.

- Hoćete statistiku?- ironično pita.- Sedmorica u zatvoru, trojica privedena, jedan izboden, četiri uništena automobila, dva zatvorena skladišta, zaplenjeni kilogrami robe i desetine oružija...-

- Jasno.- Bora ga umorno prekida.- Još nešto?-

- Stojoski je ponovo pretučen u zatvoru.-

- Zar nisam rekao...-

- Jesi, Miloše. Rekao si.- besno me prekida, ustajući sa fotelje.- Ali niko ne sluša ono što si rekao. Posle svega što je uradio, u ciku svih dešavanja, ti si naredio da se on tamo brani. Ko je lud da brani tu džukelu?!-

- Šta sam ja rekao!?- histerično se podižem, krećući ka njemu.

- Hej!- Bora staje između nas.- Tiše. Gore spavaju dve devojke.-

- Kako dve?- pitam.

- Ognjen i Klara su u hotelu.-

- Ognjen je ovde!?- šokirano ubacuje.- Ovo je zaista previše.-

- Nile, smiri se...-

- Boro, ne mešaj se.- zaustavlja ga.- Grupa nam je u raspadu. Porodice u potpunom haosu. Novca nemamo. Štitimo te po svaku cenu. Šta ti radiš?- samo sam ćutao.- Štitiš Viktora Stojoskog, dok odmaraš sa njegovim i Ivanovim kumom.-