Ti si moja promena

Drži me, Jelo / 57

Čim sam izašao u dvorište, okupio sam momke.

- Pile, šta god narediš...- Luka.

- Bićemo mirni.- kratko.

- Kako?-

- Nećemo praviti incidente. Razgovaraću sa njim.-

- Taj samo batinu razume.-

- Miloš mu je pucao u ruku.-

- Živeo brat!- jedan.- Živeo!- cela grupa.

- Slušajte me.- smirujući ih.- Moramo igrati pametno. Ne impulsivno.-

- Brate, ja...-

- Damire, koliko ti je ostalo još kazne?- prekidajući ga.

- Trinaest dana.-

- Za trinaest dana ćeš bolesnog oca videti. Ne pravi sranja, i ne pozivaj na ista.- svi su samo ućutali.- Mislite na vaše kod kuće. Ne započinjite prvi tuče, molim vas.-

- Kako ti kažeš.- Luka, podržavajući me.

- Brat za brata.- prvi pružajući ruku.

- Sin za sina.- u glas, stavljajući ruke preko moje.

I, kao iz inata, nije se pojavio. Naši su se potpuno povukli, pričom jedni drugima odvlačeći pažnju sa pogleda Gondoreve ekipe. Osetio sam čudan ponos, znate li? Pripadnost, čistu i iskrenu. Sve nas povezuje ista muka, ista nam je i želja. Da što pre izađemo odavde.

*

- Zašto mi majka ne dolazi?- čim su me uveli kod advokata.

- Imamo problem...-

- Kakav?-

- Vaša majka nije dala gospodinu Đoriću da plati troškove suđenja.-

- Molim!? Zašto mi to ranije niste rekli!?-

- Jer smo mislili da joj je zaista rodbina dala novac.-

- Kakva bre rodbina? Sami smo, ko štenci!-

- Oprostite...- mucajući...- Dug se utrostručio...-

- Molim?- padajući.- Zelen...-

- Da.- ozbiljno.- Gospodin Đorić radi sve kako bi...-

- Znate šta!?- hvatajući ga za kragnu.

- Gospodine Viktore, tu sam da vas...-

- Terajte se i ti i Đorić u majčinu!- odgurujući ga. U tom su upala i dva stražara.

- Pustite ga.- zaustavljajući moje obaranje na zemlju.

- Završili smo razgovor. Obavestite Unu Stamenković da želim hitno da je vidim.-

- Kako želite.-

*

- Do kad Viktore?- Jelena, previjajući mi izrešetane ruke. U gubitku kontrole, po ulasku u ćeliju, razvalio sam i Luku.

- Majka mi je u dugovima, Jelo.- prvi put joj tako tepajući.

- A ti ćeš joj histerijom pomoći?- nastavljajući da me grdi, kao da me čula nije. Uz nju je svaki bunt, svaka histerija, jasno sulud i sramotan. 

- Ne razumeš!? Zelenaši su...-

- Čula sam.- mirno me prekidajući.- Samo joj slobodan možeš pomoći. Razumeš li? Još jedan ovakav ispad i ideš na disciplinsko. Znaš li šta onda sledi?-