Ti si moja promena

Crno- beli svet / 40

Između sela sreće u kojem sam odrasla i Beograda nalazi se pošumljen deo puta. Uvek kada prolazimo tuda kažem ,, auto ovuda sam ide". Kao mala bih otvorila prozor i izbacila ruku da se igra po vetru. Zatvorila bih oči i zamišljala da ću u budućnosti, putujući sa svojim izabranikom, otvoriti krov auta i izaći na zrak. Širom ispružiti ruke, kao dete, i leteti tim putevima.

*

Vozimo se kroz prazne ulice Beograda. Prolazimo pored Slavije, spuštamo se Nemanjinom, izazimo na Savski trg... ceo grad je samo naš.

- Želiš li na neko posebno mesto?-

- Svejedno mi je. Bitno je da sam sa tobom.-

- Izvini što ti se danas nisam javljao.-

- Nemoj se izvinjavati. Razumem.-

- Ti sve razumeš?-

- Trudim se.- odgovaram.- Može li krov da se otvori?-

- Može. Želiš li?- samo sam klimnula glavom. Istog trena ga je otvorio. Odvezujem pojas i provlačim se na zrak. Hladnoća me zapljuskuje. Širim ruke i zatvaram oči. Osećam kako polako ubrzava, povećavajući doživljaj. Ove noći letim.

- Žao mi je što ne možeš i ti gore!- vičem kroz smeh.

- Moja sreća je tvoja.- izgovara.- Kuda sad, mlada damo?-

- U Zemun!- sreća priča iz mene dok se dah gubi u brzini vožnje. Širim ,, krila", odlazeći u visove ove rajske noći.

*

Parkirani smo na zemunskom keju, uz samu obalu Dunava. Dodirujemo se pogledima, ispitujemo podijum koji ova noć stvara. Ne osećam niti jedan svoj deo. Rukom nežno prelazi po mom obrazu. Zadržavam je i ljubim.

- Jesi li dobro?- pita.

- Ne sećam se da sam se življe osećala.-

- Kad god poželiš, ponovićemo.-

- Stvarno?!-

- Naravno.- kroz smeh odgovara.

- Hvala.- osećam kako mi telo igra od uzbuđenja.

- One večeri u bolnici sam ti rekao da nisam nikad maštao...-

- Jesi.- dočekujem, uozbiljivši se.- Sećam se.-

- Slagao sam te.- gledam netemce.- Ti si moje prvo maštanje, pogubno.-

- Kako to?-

- Kako god zamisliš, tako.-

- Neodređeni odgovori se ne prihvataju. Želim lepo da opišeš.-

- Onda imam i ja uslov.-

- Reci.-

- Nema kočnica večeras.-

- U redu.-

- Bez merenja svake reči.-

- Ako ti ispoštuješ svoj deo, i ja ću svoj.- dočekujem, podižući bradu.

- Taj pokret...-

- Šta sa njim?-

- Lud sam za njim.-

- Lepo je znati.- osmehujem se krajem usana.

- Je li?-

- Slušam Vas, gospodine Miloše. Treba da mi opištete ta maštanja.-

- Šta god bih radio tokom dana, zamišljao bih da je sve drugačije. Imam normalan život, porodicu na okupu, posao... ti si pored mene, takva, isti smo svetovi.- rukom prelazim po njegovom obrazu.- Noću bi mi dolazila potpuno druga ti. Tvoja srž bi ostajala dok bi spoljašnjost bila moja.-