Ti si moja promena

Prvi i poslednji put / 10

VIKTOR

- Šta se dešava?- Lidija me je pitala čim sam zatvorio vrata.

- Ne znam!- proderao sam se.- Njihova stvar. Zašto nisi ušla u stan kad sam ti rekao?-

- Ko je devojka sa kojom si bio?-

- Ne smaraj.- odgovorio sam, krenuvši u sobu.

- Viktore, lepo pričaj!- povisila je ton. Naravno, kako ćemo drugačije i pričati? Ne znam šta znači normalna komunikacija u ovoj porodici.

- Zar ti nisi na poslu?- pitao sam, ne bih li sprečio još jednu u nizu svađa.

- Zameniću Snežu u trećoj noćas.- rekla je sedajući na krevet.- Udaljio si se. Mnogo.- glas joj je bio pred plač.- Ne znam gde i sa kime ideš. Noću izlaziš iz stana, vraćaš se posle dva dana. Više si van škole nego...-

- Nemoj, kevo.- prekinuo sam je.

- Majka sam, brinem. Znam da si pre bio stalno sam...-

- I sad sam sam. Razumeš? Ništa se, jebeno, nije promenilo pet godina u ovoj kući.-

- Viktore...- promucala je.

- Nemoj plakati. Treba da budete ponosni. I ti i tata. Evo.- pokazao sam na sebe.- Ovog čoveka je stvorilo vaše odsustvo.- Asafa je utrčao u sobu. Uvek dođe kada čuje galamu. Naravno, seo je odmah do moje noge i posmatrao me.

- Mi smo krivi? Obojici smo vam sve želje ispunili. Misliš da je auto koji voziš bilo lako otplatiti?-

- Naravno, sad je i auto problem. Brat vam je toliko zahvalan da je pobegao odavde. 'Ajde kevo, izađi.- rekao sam pokazujući na vrata. Nemo je ustala.

Kada je izašla, bolelo me je. Naš odnos me boli. Međutim, njih nije bolelo kada su me ostavljali u ovom odvratnom stanu da se igram sa senkama.

- Matori, prpa, a?- pitao sam pružajući Asafi ruku. Polizao ju je i nervozno gledao na terasu.- Znam, ali ne danas. Uskoro će doći i Ognjen i Ivan.-

Presvukao sam se. Uzeo pare i ključeve od kola sa stola i istrčao iz stana. Sama pomisao da ponovo pričam sa njom mi se gadila. Ispred su, spremni, čekali obojica.

- Au, kume. Kakva li droga tebe radi?- Ivan je pitao podbadajući.

- Jako smešno.- kratko sam odgovorio otključavajući kola.- Ulazite?-

- Zašto si onako otišao danas?- Ognjen je pitao puštajući muziku.

- Eto.- nisam želeo da pričam o tome. Ni sam nisam znao šta mi se sa ponašanjem dešava.

- Slušajte sad.- Ivan se uključio.- Vudrag nas je pozvao kod njega. Znate šta to znači?- pitao je ushićeno.

- Da se pridružujemo njegovoj posluzi?- pitanje je samo izašlo.

- Viktore, ne seri mnogo.- odbrusio mi je.- Ne valja vam ništa, čoveče.-

- Kume.- Ognjen mu se obratio.- Vidiš da nam je Pile u transu ovih dana. Iskuliraj bar ti.-

Stigli smo do adrese koju nam je Vudrag dao. U dvorištu velike, dvospratne kuće smo ugledali Vudraga sa još nekim. Visok, plav, širokih ramena, obučen ,, po poslednjoj modi", ličio je na tipičan primerak maminog sina. Parkirao sam preko puta neograđenog dvorišta. Kuća je još uvek bila u izradi.

- I evo ih! Baš sam sad pričao Bori o vama.- Vudrag nam se obratio čim smo izašli iz auta.

- Je l' da?- Ivan ga je sa velikim osmehom pitao. Koliko god mi je kao brat, toliko me njegovo ponašanje nekad nerviralo. Čemu sve ovo?