Ti si moja promena

Posebni u svojoj ludosti/ 39

Budim se, u zagrljaju velikog, plišanog medveda. Snova prošle noći nije bilo. Bolovi su se skoro pa stišali. Stan je okupan spokojem i mirom. Udišem svežinu dok otvaram kapke. Mamurna od sna ustajem. Glasovi i tih kikot dopiru iz kuhinje.

- Dobro jutro.- izgovaram, začuđena Sofijinim prisustvom.

- Dobro jutro, dušo. Da l' te mi nismo probudile?-

- Niste, niste.- zagrlivši Sofiju, sela sam za postavljen sto. Kroasani sa kremom i toplo mleko- karta za povratak u detinjstvo.

- Kako si spavala?- mama.

- Lepo.- odgovaram, punih usta- Otkud tata nije došao?-

- Radi. Ja sam kupovala materijal za slikanje u blizini, pa rekoh da svratim.-

- Taman će ostati sa tobom dok ja odem do tetke.-

- Dobro.- prihvatam. Ne treba mi dadilja, ali znam da nemam izbora.

Kada je otišla, Sofija je iznela svoj pribor za slikanje, postavila platno na sto i pustila tihu muziku. Namestila sam se na ugaonu fotelju, uživajući da je posmatram. Lagani pokreti četkice, poput vilinske prašine, stvaraju nerealne obrise boja koji se stapaju u sve realniju sliku. 

- Kako ste se ti i tata upoznali?- 

Zaustavlja pokret, upućujući mi blago začuđen pogled.

- Dejan ti nije pričao?-

- Nije.- 

- Dobro.- nastavlja da slika.- Upoznao nas je moj rođeni brat. Njih dvojica su se prethodno upoznali na odeljenju. Zoran je bio oduševljen tvojim ocem. Svaki put kada bih došla u posetu, pričao mi je o njemu.-

- Nisam znala da imaš brata.-
- Nemam više.- prošaputala je, drhtavo.- Preminuo je pre sedam godina.-
- Moje saučešće.-
- Hvala, mila.- obe smo zaćutale. Uzdahnula je, ostavivši pribor za slikanje. - Bio je dugogodišnji heroinski zavisnik. Odrasli smo po hraniteljskim porodicama, odvojeni.-
- Izvini, nisam htela da te uznemirim.-
- Nemoj se izvinjavati. Moj život nije potresna filmska priča. Bio je težak, hladan i prevrtljiv. Ali eto, nastavlja se.-
- Po tebi se vidi da si jaka žena.-
- Ne bih bila da nije bilo Dejana. On je podizao mene dok je i sam padao.-
- Slušam dalje.- prošaputala sam, nikad spremnija da upoznam ženu u čijim je očima bila jasna i opipljiva bol. Do skoro sam gajila istinsku gorčinu, osećajući kako otima nešto moje, tek kasnije sam shvatila da je ona to sadašnje moje svojim prisustvom i oformila.
- Samo li sam pronašla brata, njegov porok nas je zauvek razdvojio. Ponovo sam ostala sama. Tvoj otac je takođe bio sam. Bez porodice, u borbi protiv sebe... Valjda nas je život takve načinio da bismo se sreli.-
- Verujem da je tako.-
- Posle smo se viđali. Oboje smo bili bez stalnog posla. Cene kirija su bile prevelike za dva stana. Zato smo iznajmili jedan.-
- Tad još niste bili u vezi?-
- Ne, ne.- nasmejala se.- Bila sam u dugogodišnjoj vezi sa drugim čovekom.-
- Kako je on to dozvolio? Mislim, biti u stanu sa drugim...-
- Valjda je smatrao da sam večno njegova i da šta god radili, tako će i ostati.-

- To je malo fuj.-

- Malo više.- nasmejala se.- Sa tvojim ocem sam najpre upoznala neku drugu sebe, zaljubila se u nju, a zatim i u njega kraj sebe.-

- To je divno.-

- Nisu se svi slagali sa tvojim viđenjem. Osuđivali su me jer sam ostavila nešto dugogodišnje, naizgled stabilno i važno. To je već neka druga priča... da te ne umaram.-