Ti si moja promena

Gospođica Vas čeka / 52

Kroz dim cigareta i trave razaznajem momke. Sedim na sredini, zavaljen u separe. Sa moje leve i desne strane, nepoznate devojke. Jedna u uskoj, skoro providnoj haljini, sa nogom prebačenom preko moje. Druga u teksas šorcu i topu. Rukom prelazi po mom vratu, nekad se spuštajući na grudi. Zaustavljam je svaki put kada nastavi na dole. Naduvane, opijene, uskoro zagarantovane za nečiju sobu. Nekad bi sve kretalo sa ovog mesta.
Svakakve igre bi dolazile u obzir. Bez obzira na polu- svesno okruženje. Sada osećam jedino mučininu. Nagona nema, požuda je nestala. U mislima samo sa jednom.
Zatvaram oči, trudeći se da oteram nalet ogorčenosti. Nekad uhvatim Ninkovićev pogled. Da li je moj, ili izdajica, nisam siguran.

- Prestani.- nervozno izgovaram, osetivši njene usne na svom vratu.

- Znam da me želiš.- mumla, krećući ka meni.

- Ne želim te.- hladno izgovaram, gledajući je u oči.

Pre sam u takvim devojkama video zadovoljstvo. Sada, samo tugu. Beskrajnu i očajnu.

Hitro ustajem, probijajući se između momaka. Borivoje je izdržao svega sat vremena, i otišao kod Ive. Naš današnji susret stvorio je rascep. Nadam se dovoljan da bira sebe, njih.

- Strale!- dozivam ga neuspešno. Njih par sede na podu, oko stola obojenog belim. Ne znaju gde se nalaze.- Strahinja!- ponavljam, povlačeći ga za košulju. Odvaljen.

- Hej.- mumla. Šamaram ga, ne bi li došao sebi. Delimičan uspeh.

- Šta je ovo!?- vičem, pokazujući mu na koku.- Otkad vi ovo uzimate!?-

- Otkako si ti otišao, brate.- samo čutim.- Nile nam je doneo jednom da probamo.-

- Dovedi se u red. Idemo u tunele za petnaest minuta.- brzam, spreman Ninkoviću vrat da slomim.

- A gde ćeš ti?- pita, hvatajući me za rukav košulje. Poručuje:,, Ne ostavljaj me ovde."

- Tu sam. Pokupi naše momke i čekajte me ispred splava.- tapšući ga po ramenu uz utešan osmeh. Stričeve pare će da idu u rehabilitacioni centar, već vidim.

Vraćam se do našeg mesta. Tamo svi krugovi bluda i nemorala. Odgurujem skoro gole devojke, napaljene momke, konobare opijene od smrada alkohola- iznureni od stalnog donošenja i odnošenja pića. Ninkovića nema.

- Hej.- znam da je ona, i da se ne okrenem.- Nećeš da se pozdraviš?-

- Hoću.- odgovaram. Možda je prvi put obučena sa nekim ukusom i svedenošću.- Beč ti je prijao.-

- Shvatiću to kao kompliment.- odgovara blago. Nešto se dešava.

- Jeste. Lepo izgledaš.-

- Da čujem to i od tebe.-

- Pre nisam mogao da lažem.-

- Jako.- sa ciničnim kezom.

- Nisam želeo da te spuštam.- mumlam, osvrćući se po masi.

- Tražiš nekoga?-

- Tea, ne zameri...-

- Ninković ti je otišao.- odgovara, zaustavljajući me.

- Gde? Kad?-

- Mimoišli ste se. A gde, to ti ne mogu reći.-

- Sjajno.- uzdišem, svestan da je i nalet opasnog besa prošao.

- Gde je Bora?-

- Kod Ivane.- samo ćuti.- Moram da idem.-

- Miloše.- hvata me za ruku.- Ćuvaj se.- zabrinuto.