Ti si moja promena

Ti imaš pratioca / 31

Velika matura, divna figura između kraja srednje škole i odlaska na fakultet. Glavna asocijacija na četvrtu godinu, osnova za raznolika maštanja. Haljina, cipele, nakit, šminka, frizura... savršen sklad. Zatim maturski ples, test muške spremnosti i devojačko, potajno nadanje. Veče koje se pamti.

Tražila sam kartu za beg iz ovog vremena, dobila sam besplatnu ulaznicu u sam centar današnjice. Sanjala sam o događajima sa crno- belih slika, svedočanstvima neke romantične, tople prošlosti. Tada se znalo ko su dame, ko su kavaljeri. Posećivali su se karnevali, igranke, vašari. Čekalo se ispred kuće, na ulici, išlo ako treba kilometrima daleko, nogama, do one koja je u vašem oku zastala.

Tražila sam prošlost u sadašnjosti, dobila precizno naslikanu današljicu. Kao da ju je arhitekta najvećeg imena projektovao. Svaki detalj, centimetar ponosa, crnilo razočarenja i ravna linija mase u kojoj se nalaziš.

A opet, evo me u svojoj maturskoj haljini. Bordo čipka pratila je moje grudi sve do pojasa. Odatle se pružao šlep koji se završavao blago iznad kolena. Niske potpetice, sićušna srebrna ogrlica sa okruglim minđušama koje mi je po rođenju baka namenila za ovaj dogadjaj. Konačno vidim onu, staru Unu. Kosa puštena, u loknama, sa razdeljkom pomerenim u desnu stranu i blaga šminka.

- Uno...- mama je prošaputala sa vrata, suznih očiju.

- Nema plakanja.- prišla sam joj i zagrlila je.

- Dobro, dobro...- osmehnula se- Čula sam se i sa Dejanom. On i Sofija će nas tamo čekati.-

Nađa je utrčala u sobu, u svojoj novoj beloj haljini. Kada ju je kupila, rekla je: ,, Ne mogu ni ja tamo ići kako bilo, a sestra mi među najboljima."

- Mala, kakav je to karmin?- nasmejala sam se, znajući da je ,, slučajno" pozvala druga iz razreda kako bi nas on slikao.

- Pa malo...- zacrvenela se - Nisi ni ti loša. Čak šta više...- samo sam je pogledala - veličanstvena si.- završila je.

Velika matura se, po prvi put, proslavljala u prostorijama hotela Metropol, zajedno sa Tehničkom školom. Prva misao sa kojom se budim, i poslednja sa kojom ležem je on. Kako god se okrene, sve je njegovo. I večeras, ma koliko god to ne želela, opet ću biti cela njegova.

Sa Klarom sam se slikala ispred samog hotela i kroz par sekundi se izgubila u masi, tražeći svoje iz odeljenja. Ines i Ana su me dočekale u svojim dugačkim toaletama. Nekoliko fotografija je palo i sa, za koji sat, bivšim školskim saputnicima. Ljudima sa kojima sam provela četiri godine svog života, skoro odbačena, izolovana, zabranjena za pozvati bilo gde. Međutim, i pored svih loših stvari koje su se desile, ipak je ovo noć za igru, sreću i prijateljstva, u kom god kontekstu i obliku.

- Mama, da li se tata javljao?- pitala sam, dok su se maturanti polako pakovali kako bi svi zajedno ušli u hotel.

- Gužva je u saobraćaju. Ne brini, stići će.-

- Devojčice, hoćeš li da zakasnimo?!- Eva me je kroz smeha pitala, užurbano me poguravši ka ostatku odeljenja.

- Ne, ne. Samo, moj otac nije stigao još...-

- A... Pa nećemo još par minuta ući. Hoćemo li nas dve zajedno? Pošto nemamo para...-

- Ti uvek imaš para.- nasmejala sam se, pokazujući rukom na najvećeg kavaljera među poznanicima, na sebe.

- Ti imaš pratioca.- u trenutku sam čula njegov glas iza sebe. Mogla sam mu osetiti dah na svom vratu. Eva mi je samo pokazala na ulaz, i stala pored naših.

- Nemam.- odgovorila sam, okrećući se ka njemu. Bio je nezdravo blizu, opasno po mene. Gledao me je kao prvog dana, istim onim očima dečaka iz Zemuna - Viktore...-