Metak koji je moju ruku izrovario kao krtica, bio je poslednja kap. Stajao sam u mestu, gledajući skamenjenog Mila, oblivenog znojem, i shvatio da jedan od nas mora umreti. Drugačija sloboda za ovog drugog ne postoji. Nije reč o krvnoj osveti, već o porodičnom samouništenju, u kojem su nam Fuštarevi samo povod. Uzrok je taj bolestan gen, što nasledih silom prilika, uskraćen za većinu ljudskog.
Čaša je prelivena.
Ili on ili ja.
- Miloše!?- Borivoje, pritrčavajući mi.- Držim te, ne brini.- za drugu me ruku hvatajući, dok stabilnost gubim.
- Izašao je.- mumlam, gledajući kako se krv sliva.
- Što činiš to!?- urla, pištolj u pojas gurajući.- Jesi li lud!?-
- Nisu ti oni svinje, da ih loviš, i pucaš u njih!- sikćem, dok stiskam ranu.
- Pritisni ovim.- okrećem se, i vidim pružen deo pocepane majice u Viktorevoj ruci.- Moramo u hitnu.-
Klimam glavom i krećemo zajedno ka kapiji. Lidija mi pritrčava otud. Grli me, muca neku molitvu ili se zahvaljuje, ne znam. Majka me rođena nikad ovako nijezagrlila. Svi se zgurasmo u Borina kola, kao prasad pred klanje.
Vid mi se muti, ruka varniči. Pomračina me sve češće hvrata. Snaga mi je u petama, jedino još tlo osećam.
- Miloše...- Viktora čujem. Osmehujem se od ironije, zar to život i nije? Sve mi se ovo čini kao poslednji ples, samo sam ga uvek sa njom zamišljao. Odbrojavamo, ne znamo kome.- Hajde...- negde razaznajem mu lice, podiže me sa Borom. U narenom trenu sam mu na leđima, dok Borivoje traži pomoć sa Lidijom. Ironija. To je život.
*
- Napravio si veliko sranje!- Grubić, urlajući na sav glas, samo li smo se zatvorili u njegovu kancelariju. Sedim na stolici, jedva držeći fokus od glavobolje.- Dobro te ko psa nije ubio.-
- Neko će nekoga roknuti, to je sigurno.-
- Miloše...-
- Kaži.-
- Kažem ti da treba...-
- Za koga radiš? Ko je na vrhu?- gleda me u belo - Koliko sam toga izručio o Milu? Puni ti zidovi! Nemoj pričati da čekamo nešto, da nešto treba... Reci mi sa kim treba, gde me čeka i šta se od mene očekuje?-
- Ne priča direktno nikad. Preko posrednika sve ide.-
- Dobro. Ko je posrednik?-
*
- Ti?- gledajući u neverici Mitra kako me čeka na rooftop-u kod Karaburme.
- Glavom i bradom.- pruža mi ruku dok sedam.- Brz oporavak. Čuh šta se desilo, ne ponovilo se.-
ESTÁS LEYENDO
Ti si moja promena
RomanceMladić se odriče identiteta, pakuje dostojanstvo u kofere, navlači na sebe požudu i greh, spremno krećući u noć sa neizvesnim krajem. Svakim korakom više, zaboravlja da oseća. Misli da se tako na život uči. Reči prodaje, za mir ne zna, prijatelje ne...
