Ti si moja promena

Dva suprotna sveta / 5

- Izvini, molim te.- rekla sam brzo sklanjajući ruke.- Nisam te stvarno videla. Moram do...- potpuno sam se izgubila.

- U redu je.- izgovorio je odmičući se od mene.- Polako.- dodao je, zbunjen.

U tom trenutku sam pogledala ka telefonu. Ležao je na zemlji u delićima. Počela sam brzo da ga skupljam. Ruke su mi drhtale. Delovi ispadali. Nisam znala gde udaram.

- Samo mi je još ovo falilo!- nisam se kontrolisala.- Joj, Jano!-

- Jana sa petog?- 

- Ma otkud znam sa kog...- trgla sam se, usmerivši pogled ka njemu.- Znaš je?-

- Živi do mene.-

- Trči!- uhvatila sam ga za ruku i potrčala.- Koji broj?- išao je u korak sa mnom.

- Trinaest.- izgovorio je, zaustavljajući se ispred vrata.

- Jano!- viknula sam, snažno udarajući vrata.- Jano!-

- Viktore?- žena srednjih godina mu se obratila, nadvirivši se iz susednog stana.

- Uđi unutra.- ozbiljno joj je odgovorio.

- Jano! Jano otvori!- sve jače sam udarala. Začulo se otključavanje. Vrata su se blago odškrinula. Refleksno sam se pomerila unazad.

Bleda, bez duše, stajala je slaba u svetlo- plavoj spavaćici. Oči podbule, vodene, kosa raščupana, pogled izgubljen.

- Jano...- progutala sam, dok mi je pogled prolazio po uništenoj dnevnoj sobi čiji se deo mogao videti.

- Jao dete...-

- Kevo, ulazi. Nije naša stvar.- čula sam pre nego što su se vrata zatvorila.

- Ja sam...- pokušavala je da sastavi rečenicu. Stresla sam se. Polako sam ušla u stan, zatvorivši vrata. Ceo stan je bio u rasulu. Nervni slom, svađa sa Urošem... kako?

- Raskinuli smo.- prošaputala je.

- Dobro.- prišla sam joj, blago se osmehnuvši.- Nije kraj sveta. Sedi.- mehanički je sela na krevet.- Kako se ti osećaš?-

- Uplašila sam Klaru, je l' da?-

- Pusti sad... Nije vredan ovoga. On nije ništa rekao da te...-

- Sve sam mu dala.-

- Pogledaj me.- nežno sam spustila dlan na njen obraz.- Muškarci su stoka. Možda te već večeras pozove i shvati da je raskid greška.-

- Misliš?- odjednom je živnula.

- Pa valjda...- sama sam sebe zbunila.- Hajde, popraviće se sve. Misli na sebe.-

- Tek me sad neće pogledati. Užasna sam...-

- Sredićemo i to. Istresla si se, napad je prošao...- zbunjeno sam je posmatrala.

Dok se ona kupala, pokupila sam razbacane stvari. Sa fiksnog telefona nazvala majku i Klaru. Osećala sam se kao u filmu. Idem po žurkama, svađam se sa glupačama, spasavam onu zalutalu od gluposti koju bi učinila zarad njega, lažno vrednovanog... Ludost.

Kada je Janina majka stigla sa posla, polako ju je hvatala groznica, kao reakcija na preživljen slom. Ona je i opravdala bezbojnost kože i podbulo lice.

Izašla sam iz stana broj trinaest potpuno ispijena. Iza susednih vrata dopirala je vika. Muški i ženski glas su se prepirali. Nemo sam prošla, čeznući za vazduhom.

*

Na vratima stana me je sačekala mama. Prišla je i jako me zagrlila. Nije me ništa pitala. Pomogla mi je da skinem ranac. Iznela mi pižamu i raspremila krevet.