Ti si moja promena

Šta sam to uradio? / 22

Jedan udarac, drugi, treći... Dok je u glavi praznina, u rukama je jeziva snaga. Kao da se mali Viktor negde povukao, sakrio, a na scenu stupio neko drugi, hrabriji i jači. Plašiće me se.

- Viktore, Viktore!- osetio sam nečije guranje sa ramena.- Dosta je!- okrenuvši glavu, ugledao sam Vanju.

- Šta?- izgubljeno sam pitao, pogledavši u Matiju, samo jednog u gomili Vudragove mase. Nedužan, polu- svestan, ležao je na zemlji.

- Hajde, ustani!- viknuo je, pruživši mi ruku.

- Vanja, ja...-

- U redu je.- prekinuo me je.

- Ne, ne razumeš. Ognjen mi je rekao... ja...- u glavi mi se desila eksplozija misli.

- Viktore, dođi sebi!- odgurnuo me je.- Da nisi to uradio, sada bi ti i ležao na zemlji. Zakon jačeg.- delovao je krajnje smireno.- Brate, nisi ga ubio.-

- Gde je on?- pitao sam, i dalje u neverici posmatrajući stanje u koje sam doveo Matiju.

- Ne znam. Dok sam se probio do njega, nestao je.- nezadovoljno je odgovorio, odmahnuvši rukom.- Uvek to uradi. Uvek.-

Nedaleko od nas, na zemlji, sedeo je i Ninković. Rukom je brisao svežu krv sa usne, dok je bolno pomerao vilicu. Slike su mi se uveliko udvostručavale. Ulazim u trideset deveti sat kako nisam spavao. Bolno sam uzdahnuo, nervozno se nameštajući.

- Nile, hoćemo li još jednu partiju?- Vanja mu se obratio, cinično dobacujući.

- Nosi se!- viknuo je ispljunuvši krv.

Oko nas je bilo nekoliko momaka. Većina Vudragovih je pobegla. Vanjini su se podelili u grupe i otišli za njima. Nisam bio svestan svog postojanja, a kamoli toga što sam uradio. Ninković je prišao Matiji, pokušavajući da ga podigne. Okrenuo sam glavu, trudeći se da sakrijem neprijatnost koju sam osećao.

- Pile, održao si reč.- Vanja me je potapšao po ramenu.- Da nas Nikola vidi sad...-

- Skoro si ga ubio, budalo!- Ninković ga je prekinuo, padajući pored Matije.

- Nemam ja ništa sa vama!- odgovorio sam, ni ne pogledavši ga.- Moj problem je Vudrag.-

- Koja je i razlika?- ironično je pitao.- Postao si njegov loš duplikat.-

- Sve ću uraditi.- obratio sam se Vanji, ignorišući Ninkovića.- Gde je Marče?-

- I ribu će ti uzeti.- pogledao sam ga.- Kako bi? Una, je l' tako? Mala Una...- dodao je, odvratnim, za muškarca, uvredljivim tonom.

- O čemu ti!?- proderao sam se.

- Mala je opasna. Kao naivna, a ovamo preko noći Vudragova mala postade.- podlo se nasmejao, krvavih zuba.

- Ponovi.- prišao sam mu.

- Viktore. Pusti budalu. Vudrag je...- Vanja mi se obratio.

- Ponovi šta si rekao!- ponovo se podlo osmehnuo.

- Imaće je. A ti, ti nećeš moći ništa.- prstom je pokazao u mene. Ironično sam se osmehnuo.

- Nile.- skroz sam mu se približio.- Sada ću ti reći sledeće...-

- Viktore, dosta je za večeras.- čuo sam Vanju iza svojih leđa.

- Ne, ne. Pričamo Nile i ja.- odgovorio sam, nameštajući se.- Nile.- pogledao me je, izbečivši se.- Prenesi Vudragu pozdrav od Une.- izgovorio sam, udarivši ga nogom u predelu vilice. Kao pokošen, pao je na sneg, stvorivši jak zvuk praska. Pao sam na kolena pored njega.