Ti si moja promena

Uživaj u provodu / 14

Ognjen je krenuo ka meni.- Kume, da li si dobro?-

- Moram do nje.- krenuo sam ka vratima. Ivan je stao ispred mene.

- Prvo mi objasni kakvu je poruku ona pominjala?-

- Poruku?- Ognjen je zbunjeno ponovio.

- Ne smarajte. Nema nikakve poruke!-

- Viktore, pusti!- Ognjen mi se osmehnuo.- Biće ih još gomila! Izabrao si. Nemoj ponovo gaziti sebe.-

- Da nas trojica popijemo po jedno piće?- pitao sam kroz blag osmeh. Braća su braća.

- E, to je naš kum!- Ivan me je zagrlio.- Hajde, idemo!-

Naravno da smo sa žurke otišli u Ivanov stan. Tamo se pijanka nastavila do jutra. Zora je bila sveža i kišna. Izašao sam na terasu. Ivan i Ognjen su spavali. Zatvorio sam oči i udahnuo punim plućima. Teret. Izdahnuo sam. Teret.

,, Nema nazad, Viktore. Presekao si na samom početku. Način na koji si je odgurnuo je odvratan, ali ovako je trebalo da bude."

Obuo sam se, uzeo jaknu i izašao iz stana. Vreme se potpuno podudaralo sa mnom. Crnilo, hladnoća, neprijatan vetar i kapi kiše koje je nanosio...

Sa dečijeg igrališta čula se škripa ljuljaški. Obišao sam nekoliko krugova oko naselja, svakim novim kažnjavajući sebe. Tiho sam ušao u stan. Keva je mirno spavala u sobi. Zavalio sam se na krevet, gurnuvši glavu u jastuk i proderao se iz sve snage.

,, Sad boli, za koji dan neće. Nema Sandre, nema Une. Samo braća. Uspećeš. Gledaće te sa poštovanjem."

*

- Halo?- pospano sam pitao, nesvestan svega oko sebe. Glavobolja je tukla po svim nervima moje glave.

- Čekam te ispred.- sa druge strane se na čas začuo Borin glas i veza se prekinula. Malaksao, slomljen, podigao sam se sa kreveta. Borina košulja na meni je potvrdila da je izbor zaista napravljen. Nema dalje. U teksas farmerakama i crnom mantilu preko, nervozno je završavao cigaretu ispred ulaznih vrata solitera. Kada me je ugledao, odmahno je glavom i spustio pogled.

- Što se ne popneš gore?- pitao sam, poluzatvorenih očiju, zaslepljen od dnevne svetlosti.

- Neću dugo. Došao sam samo da vidim kako si.- odgovorio je, analizirajući me.

- Dobro sam. Što pitaš?-

- Što pitam... Viktore, ono što se sinoć desilo...-

- To...-

- Sačekaj.- prekinuo me je.- Pregazio si je, i tek tako ćeš sve završiti?- pitao me je, uozbiljivši se.

- Da.- kratko sam odgovorio.

- Super!- ironično je odgovorio.- Kad se središ, javi se. U četvrtak proslavljam rođendan.- rekao je, krenuvši ka kolima.

- Boro!- u trenutku sam ga viknuo.

- Da?- odgovorio je okrenuvši se ka meni.

- Kako je ona?-

- Nemaš oravo da znaš.- živčano je odgovorio, krećući ka autu.- Loše.- nije se ni osvrnuo.

Ušao je u auto, upalio ga, i za tren otišao. Ostao sam nepomičan nekoliko minuta. Popeo sam se do stana. Keva me je sačekala u kuhinji.

- Viktore, ti tek sad dolaziš?-

- Ne. Došao sam noćas.- umorno sam odgovorio i seo na krevet.

- U redu. Da li si gladan?- pitala je kranje čudnim tonom.