Ti si moja promena

Trideset devet / 15

UNA_____________

- Uno, diši!- Klara mi je ponavljala, pokušavajući da me smiri. Nisam mogla. Gorela sam. Gušenje je bilo posledica požara očaja koji je buktao u svakom delu mog tela.

- Klaro, ovo nije dobro.- Jana je uspaničeno izgovorila i izvadila telefon.

- Ne... ne.- pokušavala sam da dođem do daha.

- Nemoj nikoga da zoveš.- Klara me je podržala.- Bolje joj donesi vode.-

Klara moja, uvek je znala šta da radi i kad joj ne bih rekla. Uvek je bila tu za mene. Svi gubici koje sam pretrpela po pitanju ,, prijatelja", nisu bili ni stoti deo onoga što sam dobila zbliživši se sa njom.

- Uno, sad me slušaj!- uhvatila me je za ruke, kada je Jana izašla iz sobe.- SMIRI SE! Diši! Dođi sebi! Bilo je, prošlo je.!

- Ponizio me je pred svima zbog nje.- izgovorila sam kroz plač.

- Ne, ne! Nema plakanja. Nemoj to raditi sebi. Nije te vredan! Skotina obična. Miloš ispade veći čovek od njega.-

- Klaro...- kroz zube sam izgovorila, pritiskajući joj ruku.

- Izvini, izvini. Ali je tako! Svakako si ti na dobitku, on gubi.- zagrlila me je.

- Ne znam šta mi je.- izgovorila sam posle nekoliko minuta tišine.

- Odavno smo shvatile da smo drugačije. E pa, ti si se, draga moja, povezala sa njim, a nisi ga ni upoznala. Videla si u njemu ono što drugi nisu, očigledno...- nakašljala se zatim.

- Dobro. Prošlo je.- disanje se polako vraćalo u normalu.- Ovakav napad nisam imala otkad se tata vratio...-

- Očito ga pokreće bes, očaj. Nemoj to više sebi raditi, molim te.- blago mi se nasmešila.- Miloš je...-

- Miloš?- začule smo Tein glas. Ušla je u sobu sa Janom. Potpuno bleda i natečena. Kosu je zavezala i presvukla se u trenerku. Jana mi je pružila vodu. Naravno, flaširanu. Gala je gala do kraja.

- Hvala vam. Bolje mi je sad.-

- Uno, meni je zaista žao.- Tea se uključila.- Prvo sam te ja onako neopravdano napala. Sad ovo...- bilo je nešto ispitivačko u tonu kojim je pričala.

- Povraća mi se više od tih priča. Povraća.- sa gađenjem sam odgovorila. Na licu joj se videlo olakšanje.

- Uno.- Jana je nesigurno krenula.

- Da?-

- Ti i onaj... Viktor. Vi...-

- Ništa.- prekinula sam je.- Ne poznajem ga.-

- Ali su i on i ona narkomančina bili sa sponzorušom kad se sve desilo.- Teodora je posebno mrzela Sandru. Logično je i zašto. Još u prvoj godini se pričalo kako je Sandra izgubila nevinost sa Vudragom. Kroz celu školu, ta vest, odjekivala je danima poput bombe.

- Jeste. Bili su obojica tu. Ivan ju je čak i podržao.- odgovorila sam, shvativši da način na koji je to uradio moram prećutati.

- Nebitno!- Klara je, naravno, prekinula ovu temu.- Do kad će ova muzika da gruva?-

- Nemam pojma.- Tea je odmahnula glavom.- Dok Uroš ne ubedi sam sebe kako se ,, super proveo".- na to smo se sve nasmejale. Kroz sat vremena sve se utišalo. Teodora je svuda tražila Vudraga i Boru. Jana je bila sa Urošem i najbližim društvom u dnevnoj sobi. Klara i ja smo obe legle.

- Spavaš li?- upitala sam je, blago je klimnuvši.

- Prošlo dva posle ponoći, i vreme ti je da se uključiš.- kroz dremež je odgovorila. Nasmejala sam se.