- Ova ili ova košulja?- Bora me je pitao, držeći dve košulje jednu naspram druge.
- Meni su one iste. Svejedno.- odgovorio sam.
- Viktore, ne budi smarač. Što pre završimo, pre ćemo tebi nešto da tražimo.-
- Boro, podseti me što sam uopšte krenuo da ti pomognem?-
- Pošao si pošto niko neće. Sutra uveče moram biti na visini zadatka.- rekao je kroz osmeh.
- Leva.- pokazao sam rukom, čisto da bi se ova agonija završila.
- Kupiću obe.-
- To nisi malo pre mogao da uradiš?- pitao sam, već iznerviran.
- Viktore, moraš malo taj fitilj da produžiš. Nekome duguješ izvinjenje. Čuvaj strpljenje.- naravno, mislio je na Unu.
- Ne dugujem ja izvinjenje nikome.- odrično sam dočekao. I zaista, nekako sam u svojoj glavi presekao ono što me je kopkalo sve vreme.
- Ako ti tako kažeš...-
- Vaš račun je pet hiljada dinara.- prekinuo nas je glas žene za kasom. Nakon što je platio, konačno smo mogli da izađemo iz te radnje. Seli smo u kafić u blizini i naručili po pivo. Dan je bio tmuran, ružan. Slutio je na neku muku.
- I? Šta ćeš sada?- pitao je, odlažući telefon na sto.
- A?- odsutno sam pitao, listajući priče na Instagramu.
- Pitam:,, Šta misliš da uradiš po pitanju Une?"!?- proderao se, tako da su nas svi u blizini pogledali.
- Dobro...- zbunjeno sam pogledao, ne očekujući ovakvu reakciju. - Neću uraditi ništa. Ponovo ti isto kažem. Devojka ni sama ne zna šta hoće.-
- Da li ona ne zna ili ti ne znaš?-
- Boro, umesto da pričamo o tvom punoletstvu, mi pričamo o njoj. Ne želim da pričam o tome.-
- Tvoja stvar. Svakako ju je Vudrag odbranio.-
- Boro...- kroz zube sam procedio.
- U redu. Ćutim.-
- Kad da dođemo sutra?-
- Pa sad...- zamislio se.- Dođite oko devet. Do tada će se već nakupiti njih dosta. Ja ću svakako sve dočekati. Ćale će inače matore da pozove jedan vikend na imanje. Tamo će slaviti.-
- Misliš da će doći?- pitao sam, otežano, sa pritiskom na grudima.
- Neću ti ništa više pričati.- odmah je odgovorio.- Sam si rekao da je ne pominjem.- zaćutao je na nekoliko minuta.- Doći će.-
- Otkud znaš?-
- Doći će da bi ti patio. Nema tu mnogo pameti.-
- Rekao sam ti da između nas nije ništa bilo.-
- Bilo bi, da ti nisi sve zasrao. Pošto jesi, sad ćeš moći samo da je gledaš.- kroz ciničan osmeh je izgovorio.
- Boro...-
- Nema: ,,Boro". Znam po sebi. Misliš da Tea ne vidi šta osećam? Vidi, i uživa u tome. Ona uživa, ja se razdirem, a Vudraga nešto zabole za nas oboje.-
- Kad samo kod Vudraga... Ivan je rekao kako mu je Vudrag pričao o Uni.- u tom trenutku se Borin izraz lica nekako promenio. Od onog opuštenog, nasmejanog lica, postao je zgrčena gomila tereta.
- Vudrag pričao Ivanu o Uni?- ponovio je ono što sam rekao.- Tu mogu biti dve stvari.
Prva solucija je da je Ivan to rekao jer ga je Ognjen već uputio u relaciju između vas dvoje, ili kako to već da nazovem. Onda bi to pokrenulo druga pitanja: Da li je Sandra znala gde ste vas dvojica, da li je Ivan znao šta ona planira, da li si ispao idiot koji je naseo na sve to ? ...
VOUS LISEZ
Ti si moja promena
Roman d'amourMladić se odriče identiteta, pakuje dostojanstvo u kofere, navlači na sebe požudu i greh, spremno krećući u noć sa neizvesnim krajem. Svakim korakom više, zaboravlja da oseća. Misli da se tako na život uči. Reči prodaje, za mir ne zna, prijatelje ne...