Ti si moja promena

CO2 / 36

Stojimo jedno naspram drugog, razgovaramo pogledima. U njenim očima strah, strepnja i panika. U mojim očaj i sramota. Dečak je grli, veselo je ispituje kada će nam se Miloš pridružiti, ona se ukočeno osmehuje, obuzeta jezom. Boji me se.

- Uno...-

- Jovo, hajde me sačekaj u dvorištu.- nemo ju je poslušao, izlazeći iz kuće. Na moj jedan korak unapred, povukla se dva u nazad.- Priđeš li još jedan, okrenuću policiju, kunem se.-

- Ne gledaj me tako. Kao da sam...-

- Jesi. Sve najgore si. Šta, dođavola, radiš!?-

- Ne tiče te se.- odgovorio sam besno.

- Pretio si mi preko nepoznatih ljudi i sad me se ne tiče?-

- Ko ti je pretio?-

- Ti!- proderala se.- Pratio si svaki moj korak. Ucenio me da dođem ovde...-

- Nisam.- unezvereno sam odmahivao glavom.- Nikad ne bih to uradio.-

- Šta će Jovan ovde?-

- Nije tvoja...-

- Ucenićeš Miloša?-

- Uno...-

- Odnosno, Fuštar će...-

- Hoćeš li me...-

- Neću da te slušam.- prekinula me je.- Uzimam Jovana i idemo odavde.-

Dok me je zaobilazila, uhvatio sam je za ruku.- Pusti me.- promucala je.

- Znaš i sama da ne mogu.-

- Viktore...-

- Dok ne shvatim šta se dešava, ne puštam te.- prekinuo sam je, otimajući joj telefon iz ruke.

- Vrati ga!-

- Ne mogu. Žao mi je.- odgovorio sam, vadeći karticu.

- Ko si ti!?- i krenula je u napad.- Ko si ti, Viktore Stojoski?!- odgurnula me je.- Pogledaj se!-

- Nemoj.-

- Žalim te.- zgađeno je dočekala.- Skloni se sa vrata.-

- Ne mogu.-

- Ne možeš?- pitala je.

- Ne.-

- Dobro.- odmakla se od mene, hvatajući vazu sa stočića. Bacila ju je ispred mene.- Ni sad ne možeš?- samo sam odmehnuo glavom. Krenula je da uzima jedan po jedan predmet, bacajući ga u mom pravcu.

- Uno, prekini.- dočekao sam, pomerajući se.

- A šta ako neću?!-

- Ništa.- izvukao sam ključ iz brave.

- Viktore...-

- Ne idete nikuda.- odgovorio sam, izlazeći.

- Ne, ne!- potrčala je ka vratima. Zatvorio sam ih i zaključao.- Otvori! Viktore, otvori!- vrištala je.

Izašao sam u dvorište. Dečak je mirno sedeo na klupi kod kapije.

- Gde je Una?- pitao me je. Kroz tutnjavu vetra se čula njena vika.

- Unutra je. Razgovara sa tvojim bratom.- odgovorio sam, sedajući do njega.

- Ponovo neće doći?-