Ti si moja promena

Enigma/ 32

- Moglu li da Vas zamolim za ples?- okrenula sam se, zbunjeno ga posmatrajući. Bela košulja i sivo odelo... nikad ga nisam videla u nečem drugom od crne garderobe.

- Miloše...-

- Molim te.-
Pre nego što sam odgovorila, spustila sam ruku na njegovu. Nežno me je obuhvatio oko struka, privlačeći me bliže sebi.- Drhtiš...- prošaputao je.

- Ne znam...- promucala sam.

- Večeras si Una Stamenković.-

- Kako?-

- Tako.- slegnuo je ramenima.
Polako se odmakao, podignuvši ruku tako da napravim okret.

- Mnogo volim ovu pesmu.-

- Ne znam je.-
Bili smo skroz blizu. Oči mu nikad nisu bile tužnije.- Šta je bilo?-

- Nisam znala da se razumete u ples, Miloše Vudragoviću.- okrenula sam na šalu. Kako da odgovorim kad ni sama ne znam šta je u pitanju?

- Možda je do pesme... ili do tebe.-

- Prvi ples...- osećala sam kako mi obrazi rumene.

- Ako se brineš...-

- Pst.- prekinula sam ga, okrenuvši se. Ruka mu je pažljivo klizala po mom struku, ni jednom se grubo ne pomerivši. Kao da sam od stakla.

Nisam zamišljala Viktora. Nisam se ni kajala što igram sa njim. U moru ludila od misli, izdvajao se čist osećaj- sreća. Pesma je polako otkucavala poslednje takove.

- Samo da je drugačije.- izgovorio je tiho. Primakla sam mu se bliže, skoro zagnjurivši glavu u njegov sako. Kakva je ovo noć?- Stidiš se?- nasmejao se.

- Zar je to čudno?-

- Nije...- ništa se nismo razumeli. Pričali smo nepovezano, a opet, činilo se da je sve jasno, prećutno, čudno, neobjašnjivo.

- I došlo je vreme da proglasimo kraljicu maturske večeri!- predsednik parlamenta se obratio sa bine na kraju pesme. Otvorio je kovertu sa ceduljicom.- Teodora Aleksić!- aplauz se prolomio dvoranom.

- Već sam se uplašila novog skandala.- nasmejala sam se, posmatrajući kako perije njene haljine klizi po uglačanom podijumu.

- Gde si bila celu srednju školu?- pitao me je, ozbiljan.

- Dragi moji...- počela je svoje obraćanje.

- Da je sreće da se nisam ni pojavila.-

- Nemoj... dobro je da si.- blago se osmehnuo, poklonivši mi se.- Uživaj u večeri, malena. Idem da nađem Borivoja.- dodao je, uzdahnuvši.

- Kroz celu srednju školu trudila sam se da budem primer...- uključila sam se na najgorem delu, očigledno.- Hvala svima koji su pored svih ovih divnih devojaka izabrali mene.-

- Boginjo!- snažno se proderao iz gomile. Trgla sam se, tražeći Vudraga pogledom. Sprema se skandal, ipak.

- Boro...- neprijatno se osmehnula, videvši u kakvom je stanju.

- Teodora Aleksić!- viknuo je, bacivši čašu viskija na pod. Ugledala sam i Ivanu za jednim od stolova nedaleko od same bine.- Ti si jedna obična...-

Profesori kao da su se u trenutku rasuli. Ipak je reč o dve imućne porodice.

- Boro, dosta.- i pojavio se.- Idemo.-

- Pa i sa njim bre!- viknuo je.- Šta sam ja, Mišo!?- kriknuo je.

Videla sam kako Ivana izlazi iz sale sa jednom od drugarica.