Ti si moja promena

Svet poput ovog / 8

- Da li te peče?- Teodora je zabrinuto pitala prislanjajući vatu natopljenu jodom na moje koleno.

- Dobro je. Nije strašno.- bolno sam se osmehnula.

- Ne mogu da verujem da ste stvarno skočile sa prozora.- Jana još uvek ponavljala u neverici.

- Sve u svemu, kako je moglo da bude, ovo se dobro završilo.- Klara je odahnula.

- Šta smo propustile u razgovoru sa Vudragom?- pitala sam zavijajući koleno.

- Bolje da pitam šta smo mi propustile?- Teodora je promenila izraz lica.

- Ne razumem.- zbunjeno sam joj odgovorila. Klara me je pogledala slegnuvši ramenima.

- Prvo si napala Vudraga, zatim si mu prišla pre nego što ćemo krenuti...- nastavila je.

- Tea, nemoj...- Klara ju je prekinula znajući kakav nastavak sledi.

- Nastavi, slušam te.- mirno sam izgovorila.

- Nemoj pogrešno da me shvatiš...-

- Tea, a kako ovo i može da se shvati?- Klara ju je prekinula.- Prišla je jer ga je, nesvesno, uporedila sa ocem nasilnikom.-

Okrenula sam se ka Teodori. Sedela je na stolici, prekrštenih nogu i kuckala prstima u sto.- Ako ti zaista misliš da sam ja jedna od takvih devojaka, onda nemam šta da tražim ovde.- ustala sam sa kreveta.

- Uno, ne zavitlavaj!- Klara je ustala za mnom.

- Ne, zaista. Mnogo mi je sve ovo. Umorna sam od škole. Obukla sam haljinu koju ne znam da li ću ikad moći da priuštim sebi i pocepala je. Bila sam deo sveta koji mi se gadi. Gledala sve te ološe od ljudi... Da bi sada ti, indirektno, mene ispitivala da li sam bacila oko na Vudraga. Tea, da je poslednji na svetu, takvu bitangu ne bih pogledala!- osećala sam kako mi srce lupa neviđenom brzinom. Jedva sam disala.

- Ljudi, smirite se! Šta vam je?- Jana nas je uplašeno posmatrala.

- Zaista, Una je u pravu.- Klara me je podržala. Posmatrala me je nekim drugim pogledom. Naravno, u meni je videla ono što do sada nije postojalo.

Žižak nade pretvoren je ove večeri u plamen razočarenja.

- Uno.- Tea je ustala sa stolice i stala ispred mene.- Naravno da znam da niste takve. Kada je reč o njemu, kao da postajem neka druga osoba.- rekla je uhvativši me za ruke.

- Stalo ti je do njega.- tiho sam izgovorila. Pustila mi je ruke i odmakla se korak unazad.

- Jeste. Prokleta da sam. Volim ga! Nikad nisam ni prestala.- poraženo je spustila glavu.

- To je sama trebalo da nam kažeš. Ne ovako...- Klara je rekla, sedajući na krevet.

- Ova atmosfera već počinje po nervima da mi ide!- Jana se proderala.- Teodora voli Vudraga, to stoji. Iako je sve ovo veoma teško ipak nas je zbližilo. Posle mnogo vremena osećam da pripadam negde. Zar ćemo zaista da završimo ovako ovu noć?-

- Izvini stvarno. Nećeš da ideš, zar ne?-

Osmehnula sam se i odmahnula glavom.- Ali još jedna slična insinuacija i nema me više u ovome.-

To veče smo ostale kod Teodore. Tema nisu bili ni Vudrag, ni Bora, niti bilo ko sa te žurke. Klara je tiho puštala muziku devedesetih. Jana ushićeno kucala poruke Urošu, koji joj se ipak javio. Ležala sam u krevetu i ćutala, Tea takođe. U mojim mislima on, u njenim Vudrag.

Jutro nas je sve dočekalo nebom boje morskih valova i povetarcem koji kao da je dolazio iz neke daleke, tropske zemlje, noseći sa sobom prijatnu svežinu. Cela soba bila je ispunjena mirisom lavande od mirisnih sveća koje su gorele celu noć.