Ti si moja promena

Ko je to? / 6

Ova nedelja je bila veoma naporna. Čar prirodnih nauka je u tome da uvek postoji delić koji ne znate. Još ako vam fiziku predaje Milica Sajak, tih delića ima neograničen broj. Za pet radnih dana sam ukupno spavala dvadeset sati. Petak sam priželjkivala koliko i Viktora. Samo što mi je sad san bio potrebniji, ili ipak ne;

- Uno, zašto nisi otišla malo da legneš. Izgledaš umorno, sine.- očev glas me prenuo iz misli.

- Znam tata. I jesam umorna, jako. - odgovorila sam trljajući oči.- Uskoro će doći Klara. Idemo sa Janom do Teodore. Sad je kasno da ležem.-

- Mogle ste sutra ti i Nađa doći da provedemo celo popodne zajedno. Uzeću slobodno u firmi.-

- Može.- umorno sam se nasmehnula. Interfon je zapištao.- I da, odoh.-

Čekala me je na jednoj od ljuljaški. Kada sam izašla iz zgrade, ljuljala se poput malog deteta.

-'Ajde sa mnom!- vikala je kroz smeh. Raširila je ruke, zatvorila oči i uživala dok joj se duga, smeđa kosa otimala kroz povetarac.

- Klaro!- posmatrala sam u neverici. Skoro je nisam videla toliko srećnu.- Gde je Jana?-

- Zaboravila je telefon pa se vratila po njega.- odgovorila je silazeći sa ljuljaške.- Ti baš voliš da budeš preozbiljna? I da, izgledaš užasno.

- Hvala, nisam znala. - rekla sam ironično.- Da, volim da budem preozbiljna. Za izgled se zahvali Sajakovoj. Ili će fizika ubiti mene, ili ću ja nju. Trećeg nema.-

- Pa, rekla bih da je 1:0 za tu prirodnu nauku.- Klara se izbezumila od smeha.

- Jako smešno.- ozbiljno sam odgovorila.

U tom momentu se pojavila i Jana. U trenerci, zavezane kose, sva zadihana, dotrčala je do nas.

- Izvinite što ste čekale. Ne znam šta mi je danas.-

- Jano.- Klara je imala onaj svoj pogled.- Gde je Uroš?-

- Otišao je sa timom u Zrenjanin. Imaju utakmicu. Zašto pitaš?- dobro je glumela začuđenost.

Svakoj devojci koja se zabavlja sa sportistom, utakmice u drugim gradovima predstavljaju pravi košmar. Ni u Beogradu nikad nisu sigurne sa kime se sve njihovi momci viđaju posle treninga i utakmica, a kamoli negde drugde. Pre svake utakmice formira se karantin. Za to vreme se gladni vukovi, željni svega, nalaze na odvikavanju. Naravno, to misle njihovi treneri. Većina karantina se završi u litrama alkohola, gomili cigareta i devojaka. Naravno, poštuje se jedno pravilo: telefoni su isključeni. Uroš svoj isključi čim krene sa timom. Tada se tiha, mirna i povučena Jana pretvara u histeričnu, besnu i ljubomornu devojku Uroša Aleksića.

Iz tog razloga je i ,, zaboravila" telefon, a onda se vratila po njega. Ipak se nada da će je nazvati.

- Ne razumem.- još uvek nas je posmatrala izgubljeno.

- Nebitno! Otkud je i nas dve Teodora pozvala?- Klara je skrenula temu.

- Nismo se videle od one žurke.- promenila je izraz lica kada ju je spomenula.- Sad je sama kod kuće.-

- Samo, imamo problem.- Klara je toliko ozbiljno izgovorila, da sam je i ja pogledala iznenađeno.- Ovde neko nije noćima spavao, a nije dobio ni rezerve energije ovog naselja.- aludirala je na mene, naravno. ,, Rezerve energije ovog naselja" su se odnosile na Viktora.

- Ha, ha, ha. Evo, uvenuću bez tih rezervi.- cinično sam joj odgovorila. Međutim, naravno da je bila u pravu. Želela sam da ga vidim, ali šta je- tu je.

Dan je bio kao izmišljen. Toliko je bilo toplo da je jakna već na stanici bila vezana oko struka. Teodora nije volela da izlazi iz njihove rezidencije na Dedinju, osim kad nije morala. Zato smo mi otišle kod nje.