Ti si moja promena

Idu dani / 56

VIKTOR

31. dan

Znaš li da te skoro svaku noć sanjam? Mislim da sam se zaljubio u tvoju odstutnost. Izvini, znam da ti se ne bi svidelo ovo. Rekla bi mi- Tako samo sebi bol nanosiš.- Međutim, na neki čudan način me ona hrani, podstiče. Svako jutro ustajemo pre nego što stražari zalupaju o rešetke. Do doručka uradimo prvu turu vežbi. Nakon nje čitam do ručka. Majka mi je, jadna, poslala svakakvih knjiga, Borivoje takođe. Znaš li šta mi je napisao na jednoj u posveti?

,, Ova kolika je, izaći ćeš sigurno pre nego je pročitaš. Izdrži."

Nasmejao sam se. Nju čitam najsporije. Da ispoštujem Borino pretkazanje. Situacija u dvorištu je napeta. Verujem da ti Miloš ništa ne govori, i ne treba. Što sam tiši, manji su odjeci ovih užasa. Nakon one tuče, mnogi momci su mi prišli. Tvrde da im je Miloš rekao da me štite. Ne verujem nikome ništa, jer znam da ni jedna usluga nije bespletna. A, Bog video već, svaku platim sa kamatom.

Od oca i brata ni glasa. O njima se trudim i da ne mislim. Nikad svesniji nisam koliko zapravo ličim na Lidiju. Mnogo brinem za nju. Do sada nije propustila ni jedan termin poseta, iako sam joj već naglasio da ne dolazi. Nisam izlazio da je vidim. A želim, veruj mi! Međutim, bolje da joj nedostajem, nego da me žali i tuguje nad slikom koju bi zatekla.

Ti ne dolaziš. Uvek si bila od reči. Nadam se da si me poslušala i da se kloniš tunela. Borivoje mi je obećao da se na taj način nikad uprljati nećeš. Znam da te čuva, i to mi pruža mir.

Volim ovu svoju bol za tobom i sve mi je manje teška za nositi. Mislim da sazreva u meni. Nešto poput odrastanja. Tako se i osećam. Jedan dan ovde, nekoliko nedelja van. Pitam se, koliko ću star izaći kad se na kraju skor izračuna.

40. dan

Dozvolili su mi da budem ispomoć u ambulanti! Da mi je neko rekao da ću uživatu u čišćenju poda, ljudskim jaucima i mirisu joda, ne bih verovao. Druga dobra vest je da mi se medicinska sestra najzad predstavila- Jelena. Mada, kakve je naravi, ne bi me čudilo da je slagala. Spasila mi je život, i ja ću njen. Ubediću je da ode iz ove rupčage, čim saznam zašto je zaista ovde. Mnogo je mlada, daj Bože i da je srednju školu završila. 

Treća dobra vest (kakav dan čoveče!) je da su imbecila Mila premestili. Ne znam gde. Nisam pitao da ne kvarim sreću. Verovatno ni ne znaš ko je on, ali i bolje. Neke ljude ne treba pominjati. Tako im daš život. Ovako, ne postoje. Sahranićemo ga tišinom narednih dana.

Stražari su nam dozvolili da se kartamo u dvorištu. Tokom partija pokera, kao da imaš uživo prenos svega što se spolja dešava. Momci sa ushićenjem pričaju o borbama pasa i tunelima. Čujem i da je Miloš ponovo glavni u njima. 

Ne mogu da vas zamislim. Prosto, para me iznutra. Do sad ste sigurno već i ... 

Kad krenu ovakve misli, počnem sa meditacijom. Jelena mi je pokazala par vežbi disanja. I Luka se navukao na njih. Kaže- Ili rade bolje od trave, ili smo mi zaista prsli ovde.- Biće da je ovo drugo.

Nadam se da si dobro. Majka nije došla u prošlu posetu. Možda joj napišem pismo. Doduše, njeno ću da pošaljem. Ova su više za dušu, nekako... ne znam. Zamišljam te kako sediš u nekoj mirnoj tišini i sa osmehom ih čitaš. Meni dovoljno.

 52. dan

Mnogo razmišljam o tome kakav sam bio nekada. Dok čekam Luku da ustane, mnoge slike mi igraju na tankom zraku koji se otima između rešetaka. Na čudan način sam ovde ozdravio. Osećam se kao da sam opet svoj. Mislim da su me momci zato iskreno i prihvatili. Samo se zaklanjaju iza Miloševog naređenja. Obnovili smo odnose. Razumeju me! Znaš li!? Juče sam im, ko zna koji put, pričao o otmici... i čuli su me. Najzad. Saša mi je čak rekao kako sam žrtveno jagnje. Sada mi ista misao čuči na umu konstantno. Jelena se smejala kad sam joj rekao. ,, Najviše se čudimo stvarima koje su najveća istina."  Zapisao sam njenu rečenicu na zidu. Razmisliću, svakako imam vremena na pretek.