Komplikovana ljubav (Završena)

2. deo

Ustanem sa sedišta i brzim koracima dođem do vozača, gde mu kažem problem. Ubrzo nakon toga stane i izvede devojku ispred, gde ona krene da povraća. Vratim se na sedište i uzmem slušalice i telefon. Samo što sam stavila slušalice u uši, vozač je bled ušao u autobus. Uzeo je telefon i izašao ispred.

V(Vozač):"Kako se to desilo?"

Xx:"Ne... Ne.. Znam"

V:"Zovem policiju"

Xx:"Ne želim u dom"

Nakon desetak minuta, policija je došla, kao i drugi vozač, koji je nastavio put prema školi. Ko zna šta se desilo. Sigurno je nešto ozbiljno čim je vozač zvao policiju. Nisam mogla da skrenem misli sa toga, dok se nije pojavila Irena. Moja najbolja drugarica, koja bi me samom pojavom usrećila. Stanem ispred školske kapije i snažno je zagrlim. Nije prošlo ni 2 minuta, već je krenula da mi priča neki trač iz škole, što bi me nasmejalo. Krenemo polako prema školi. Još minut do zvona. Za sada mi je cilj da završim ovu školu i da prođem bez posledica, jer želim da imam lepu budućnost. Ireni je samo stalo do žurki i momaka, kojih je imala milion. Ja nisam tip osobe koji trenutno želi dečka. Nije da mi ne treba sreće u životu, ali ipak mi je škola na prvom mestu. Uđemo unutra, te se naslonimo na zid, gledajući u plafon. U svakom trenutku smo uživale, jer je lep osećaj kada si najpametniji. Rukom skupim kosu u rep i čučnem da vežem pertle. Vezivajući pertlu, slučajno skrenem pogled i primetim Lisu. Valjala se po podu, umirajući od smeha. Oko nje su bili razni momci iz škole. Ništa novo za nju. Otvorim vrata učionice i sednem na svoje mesto. Iza mene je bila Irena koja ne bi prestajala da priča. Okrenem se i ubacim se u priču.