88. deo

373 7 0
                                    

*2 nedelje kasnije*
Sedim na vrelom pesku i uporno gledam u plavo nebo. Razmišljajući o svemu i pitajući se "Da li je sve prošlo?", Noah mi pridje sa ledja i poljubi me u ivicu usne.
Ja:"Šta je bilo?"
N:"Hajde da jedemo, umirem od gladi"
Ja:"Pa spremi nešto"
N:"Lepše je kada ti napraviš nešto"
Ja:"Uff"
Ustanem i rukom predjem preko zadnjice, skidajući pesak sa sebe.
N:"Mogu da ti pomognem?" nasmeje se.
Ja:"Mogu sama. Hvala"
N:"Šteta"
Nasmejem se i krenem za njim. Prošlo je 2 nedelje od totalne promene mog života. Nekako se više ne osećam sigurno, kao što sam pre. Ne osećam se tako, jer nije lako kada vidiš da te jure po celom svetu u nadi da te ubiju. Stvari su jako zastrašujuće povodom toga, jer su nam na trenutak bili veoma blizu. Sekunda je falila da nas nadju, ali uz pomoć ljudi sa ostrva, to je sprečeno. Jako smo im zahvalni, jer bez njih mislim da ne bi ostali živi.
Spustim merdevine i krenem da se penjem ka kućici, koja se nalazila na drvetu. Unutra se nalazila devojčica sa oko 2 godine, po imenu Tara. Prelepa je.
Ja:"Šta ćeš ti ovde?" nasmejem se i krenem lagano da je golicam.
T:"Ma.... Ma... Ma"
Ja:"Šta?"
T:"Ma.... Ma..."
Ja:"Mama..."
Klimne glavom i srećno krene da skače.
Ja:"Gde ti je mama?"
T:"Ma.... Ma..."
Prljavim rukama uperi u mene i opet se nasmeje. Približi se i padne na mene, pokušavajući da me zagrli.
Ja:"Nisam ja tvoja mama, tvoja mama je dole"
T:"Ta..... Ta.... Ta.."
Ja:"Noah! Dodji!"
N:"Chloe? Šta je bilo?"
Ja:"Dodji gore"
N:"Evo"
T:"Ma... Ma... Ma..."
N:"Šta je bilo?"
Ja:"Možeš li da je pridržiš sekund"
N:"Mogu, što?"
Ja:"Samo je pridrži"
Uhvatim se za glavu i od muke krenem da se smejem. Ne mogu da verujem.

Komplikovana ljubav (Završena)Tahanan ng mga kuwento. Tumuklas ngayon