Komplikovana ljubav (Završena)

50. deo

Ja:"Molim te da idemo kući"
N:"Prvo, nemoj da plačeš, jer ti ne stoje suze"
Ja:"Aww"
N:"Hajde idemo"
Ja:"Čula sam sve. Nenamerno!"
N:"Što mi nisi prišla"
Ja:"Mislila sam da ćeš da se naljutiš"
N:"Ne bi se naljutio"
Ja:"Pa ne znam ja, bio si nervozan i besan"
N:"Pa da, ali ne bi bio nadrkan prema tebi"
Ja:"Stvarno?"
N:"Naravno budalo"
Udjem u auto i odmah se vežem. Vratim pogled napred, no uzmem telefon. Sada bi dočekala hiljadu poziva od mame, ali sada ih nema. Kao da sam ušla u drugi svet od kako sam sa Noah-om. Totalno me je promenio, što mi se svidja, jer ne želim biti ta koja sve trpi i popušta. Bitno mi je da je on uz mene i da me čuva. Htela bih da znam kako je mama, ali ne znam kako. Lisa neće da mi se javi, a ona ne zna da koristi telefon. Noah-ovi roditelji sigurno joj ne bi dali telefon da priča sa mnom, ali dobro. Moraću jedan dan da odem da vidim da li je sve uredu.
#polasatakasnije
Stižemo ispred kuće, gde izadjem i zatvorim vrata. Noah, se parkira i izadje. Otključa vrata kuće, te udjem i uključim sva svetla. Ranac bacim na pod i iste sekunde se bacim na kauč. Škola me je umorila kao i uvek.
N:"Preumoran sam"
Ja:"I ja"
N:"Inače, nisam zaboravio"
Ja:"Šta?.... Jao nemoj"
N:"Ja sam mislio da ti mene voliš, ali ti si na profesorovoj strani i nisi me branila"
Ja:"A zbog koga si dobio 3?"
Izuje se i dodje do mene. Uhvati me za ruku, te ustanem.
N:"Hmm, da razmislim"
Ja:"Hajde razmisli"
Vukao me je sve do gornjeg sprata, gde smo ušli u moju sobu. Bacivši me na krevet, stane iznad mene i spoji nam usne.
N:"Zbog tebe"
Ja:"Stvarno?"
Uzvratim mu poljubac.
N:"Aha"
Ja:"Ovo je moja soba"
N:"Da, i..."
Ja:"Moja privatnost"
N:"Moja kuća i mogu da budem u bilo kojoj prostoriji, a da mi niko ne zabrani"
Ja:"Aha.. pa dobro onda"
Pramenovi tamno braon rasčupane kose su mu padali preko očiju. Rukama mu podignem kosu i počnem da ga ljubim po licu. Klekne pored mene i krene da me golica. Pokušavajući da ga sklonim padnem sa kreveta i počnem da se smejem kao nenormalna.