23. deo

1.1K 30 3
                                    

Polako krenem prema zadnjim vratima, koja su vodila pravo do kuhinje. Uhvatim kvaku i otvorim vrata. Svetlo je bilo ugašeno, a majke nije bilo. Izdahenm i naslonim se na zid. Pre nego što krenem kući, odlučim da tiho uzmem vodu, jer sam bila poprilično žedna. Polako uzimam čašu i lagano sipam vodu. Krenem da pijem, ali u jednom trenutku iz hodnika izađe Noah. Čudno me je gledao. Gledajući se, slučajno ispustim čašu, koja se polomila u milion delića. Brzo se pomerim, jer sam očigledno najebala.

N:"Nevoljo.. Skloni se, ja ću da pokupim"

Ja:"Ne, ja ću. Ja sam polomila, ja ću i da skupim"

N:"Nemoj, ima da se posečeš"

Ja:"Nećuu!"

A(Antonieta):"Noah! Ko je to!"

N:"Ja sam!"

A:"Šta radiš ti dete ovoliko kasno?"

Čučnem dole, jer začujem korake koji su se sve više približavali kuhinji.

N:"Slučajno sam"

A:"Kako bre slučajno, pomeri se da počistim"

N:"Ne, ne! Ja ću"

A:"Pozvaću čistačicu"

N:"Pusti je, žena sigurno spava"

A:"Onda pokupi"

N:"Važi, laku noć. Volim te!"

Čim je njegova majka izašla iz kuhinje, krenem ponovo da skupljam polomljenje deliće čaše sa poda. Osećam se previše krivom, jer ipak ovo nije moja kuća.

N:"Molim te ostavi to, posećićeš se"

Ja:"Gledam šta uzimam"

N:"Jako si tvrdoglava"

Ja:"Hvala"

Samo par sekundi kasnije, primetim krv na mom prstu. Brzo obrišem da Noah ne vidi, ali ipak je video.

N:"Jesam ti rekao"

A:"Noah, s kim to pričaš?"

N:"Ni sa kim"

A:"Nemoj mene da lažeš"

N:"Nema nikog"

A:"Dobro"

Ja:"Hvala" kažem tiho.

N:"Ma ništa"

Ja:"Gde da bacim ovo?"

N:"Imaš ovde ka... Ti to plačeš?"

Ja:"Ne" brzo obrišem suze sa obraza.

N:"Zašto plačeš?"

Brzo mi priđe i snažno me zagrli. Nekako sam se osećala sigurno u njegovom zagrljaju. Delio je svoju toplotu sa mnom.

Komplikovana ljubav (Završena)Unde poveștirile trăiesc. Descoperă acum